Odgovor na to pitanje, po oceni dobrog poznavaoca prilika na Kosovu i Metohiji Nebojše Čovića, dobićemo od nove američke administracije.
Hoće li na putu Jarinje-Kosovska Mitrovica pasti Vašingtonski sporazum
Na najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi obnova puta Jarinje – Kosovska Mitrovica trebalo da počne za mesec dana, Priština je odmah odgovorila da Srbija ne može time da se bavi jer je to u nadležnosti kosovskih vlasti.
„Takve izjave Vlade Srbije su bezobzirne i bilo kakva eventualna akcija u vezi s tim je neprihvatljiva za Republiku Kosovo", navodi se u saopštenju takozvane kosovske vlade.
Put Jarinje – Kosovska Mitrovica, dugačak 61 kilometar, jedan je od četiri regionalna projekta na kojima, kako je najavljeno još u septembru prošle godine, zajednički rade poseban tim Minsitarstva građevinarstva, saobraćaja i infarstrukture Srbije i američki razvojni fond.
Taj fond, odnosno američka Međunarodna razvojna finansijska korporacija (DFC), u Beogradu je prošle godine otvorila kancelariju, a na bazi Vašingtonskog sporazuma kojim je predviđeno 3,7 milijardi evra investicija u izgradnju puteva i pruga na povezivanju Beograda i Prištine.
Šta će Bajden sa Trampovim fondom za razvoj
Reč je o izgradnji autoputa Niš-Merdare-Priština, dugog 100 kilometara, izgradnji autoputa Bujanovac-Končulj-Gnjilane-Štrpce od 78 kilometara, zatim saobraćajnici Raška-Jarinje-Kosovska Mitrovica dugoj 61 kilometar, kao i rehabilitacija puta Ribariće-Brnjak-Zubin Potok u dužini od 28 kilometara.
Na pitanje, može li išta biti od tih projekata posle ovakvog reagovanja Prištine, Čović za Sputnjik podseća da je američki razvojni fond osnovala bivša administracija Donalda Trampa.
„Da li će taj fond sada podržati nova Bajdenova administracija to ne znam, iako mislim da ima velikog rezona da se sarađuje sa fondom za razvoj SAD. Ali, to je Trampova tvorevina i koliko sam video za ovo vreme kako je Bajden preuzeo predsedničko mesto u Americi, on eliminiše sva ta Trampova dostignuća i inovacije“, napominje nekadašnji šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.
Prištinu ne zanima šta treba narodu
Osvrćući se na reakciju prištinskih vlasti on smatra da je ona nedvosmisleno jasna.
„Ovo kako je reagovala takozvana vlada na prostoru Kosova i Metohije pokazuje da tu nema prostora za nekakve kompromise i dogovore. Njih očigledno ne interesuje ni sloboda kretanja, ni normalan protok ljudi i robe, iako građani koji žive na Kosovu i Metohiji zbog toga najviše ispaštaju“, ističe naš sagovornik.
Sasvim je normalno, kaže, da se napravi dobra putna mreža na kompletnom prostoru Republike Srbije, pa i na prostoru njene južne pokrajine Kosova i Metohije i da se ta mreža veže i za Severnu Makedoniju i za Crnu Goru i za Albaniju, da se napravi normalan protok i ljudi i robe. To je, kako dodaje, i uslov da bi još bolje mogli da razradimo ideju takozvanog malog Šengena.
Čović podseća da kada Albanci sa Kosova i Metohije odlaze u SAD to čine Er Srbijom koja iz Beograda leti za Njujork. I kada im trebaju druge pogodnosti ne libe se i ne razmišljaju o tome šta je Srbija. Kada njima odgovara onda koriste sva prava koja imaju svi građani Srbije, što znači da priznaju Republiku Srbiju. Srbija je i sada pružila ruke, što je izuzetno dobro da se investira u sve te putne pravce, ističe naš sagovornik.
Odlučiće Amerikanci
„Videćemo šta će Amerikanci reći na sve to, a i šta će reći njihov drugi glavni mentor u poslednjih nekoliko godina – Nemci, koji ne znam kakav imaju geopolitčki interes da u ovom regionu stalno stimulišu one koji ne razmišljaju o perspektivi života, a mi ovde treba da živimo svi zajedno, da građanima bude bolje, da im raste standard“, kaže Čović.
Na pitanje, može li američki fond za razvoj koji čine multinacionalne kompanije koje su obezbedile sredstva za ove putne projekte da izvrši pritisak, on je mišljenja da mogu.
„Amerika ima pristup da je profit na prvom mestu i ako vide da tu ima profita, kao što to verovatno jeste slučaj, moguće je da će izvršiti pritisak. Sad, koliki će stepen tog pritiska biti na zvaničnike u Stejt dipartmentu i Beloj kući, to ćemo da vidimo“, kaže Čović, ali i dodaje šta još pritiska Ameriku.
Ovaj problem je, ipak, geopolitčki i Amerikanci će sve potencijale iskoristiti da pokušaju da se ovde nametnu i sa ovog prostora izbace i neutrališu uticaj i Kine i Rusije. Njihova politika se, kako podseća, zasniva na stalnom pravljenju paranoje u odnosu na, kako ga oni nazivaju, maligni uticaj Rusije i Kine, uprkos tome što taj uticaj, za razliku od američkog, ovom regionu nije poslao bombe.
