On je ukazao na to da postoji „čitav niz razloga“, zbog čega su aktuelni odnosi između zemalja na tako niskom nivou.
Kao primer je naveo „napad na demokratiju 2016. i 2020. godine“, vesti o nagrađivanju Talibana za glave američkih vojnika, optužbe za sajber napade i hakovanje „Solar vindsa“, hapšenje Alekseja Navaljnog i situaciju u Ukrajini. Te optužbe, prema rečima Prajsa, i jesu razlog pogoršanja bilateralnih odnosa.
„Istina je da i dalje tražimo mogućnosti za stabilne i predvidljive odnose sa Rusijom. To što imamo tako duboka neslaganja, i što su odnosi tu gde jesu, ne znači da neće biti nikakvih oblasti taktičkog podudaranja interesa“, rekao je Prajs.
On je takođe optužio Rusiju za „destabilizirajuće“ akcije u Ukrajini.
„Ruske destabilizirajuće akcije podrivaju namere usmerene na deeskalaciju, postignute sporazumom pod pokroviteljstvom OEBS-a u julu prošle godine. Osim toga, upoznati smo sa izveštajima ukrajinskih vojnika o kretanju ruskih vojnika na granici sa Ukrajinom. Sa našim kolegama iz NATO-a diskutujemo o našoj zabrinutosti zbog te rastuće napetosti i kršenja režima prekida vatre“, rekao je Prajs.
On je izjavio i da se Amerika nada da će jednom uspeti da u potpunosti obnovi rad američkih diplomatskih predstavništava širom Rusije.
„Zbog naših bliskih veza sa ruskim narodom nadamo se da ćemo jednog dana uspeti da ponovo otvorimo diplomatske misije širom Rusije. Međutim, sada je teško predvideti tu mogućnost“, precizirao je predstavnik Stejt departmenta.
Ranije je ambasador SAD u Moskvi Džon Salivan saopštio da će rad američkog generalnog konzulata u Jekaterinburgu biti nastavljen, ali se od 1. aprila vize neće izdavati.
Podsetimo, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ranije je izjavio da je sučeljavanje Zapada i Rusije dotaklo dno, ali postoji nada da svi shvataju rizike povezane sa time.
Pročitajte još:
- Lavrov: Vašington se ponaša kao „huligan iz dvorišta“
- Lavrov: Putin na grube Bajdenove reči uzvratio diplomatski i učtivo
- Lavrov: Konfrontacija Zapada i Rusije dotakla dno
