„Svi su rekli da je samit neophodan, ali su takođe dodali da niko ne zaboravlja na samit u Parizu i da stvari ne idu dobro sa implementacijom pariskih dogovora“, rekao je on.
Odgovarajući na pitanje da li je na održanoj trilateralnoj video-konferenciji pomenuto pitanje sastanka u „normandijskom formatu“ na najvišem nivou, Peskov je rekao da je stav Kremlja da bi politički savetnici „normandijske četvorke“ trebalo da intenziviraju rad kako bi stvorili uslove za održavanje potencijalnog samita u tom formatu.
Na sastanku je „naglašena ideja o potrebi pregovaračkog procesa na nivou političkih savetnika“, objasnio je Peskov.
Na molbu novinara da objasni da li sada, po mišljenju Kremlja, postoji potreba za održavanjem samita u „normandijskom formatu“, portparol je rekao sledeće:
„Teško da se šefovima država isplati da se sastaju kako bi konstatovali odsustvo napretka i kako bi još jednom izrazili duboku zabrinutost u vezi sa eskalacijom tenzija na kontakt liniji. Sve zabrinutosti su već više puta iznete, odsustvo napretka u ispunjavanju prethodnih dogovora je takođe u više navrata bilo konstatovano“, objasnio je Peskov.
Trilateralni pregovori nisu bili zamena za Minski format
Video-konferencija Putina, Makrona i Merkelove koja je održana u utorak nije bila zamena za Minski format, istakao je Peskov.
„Još jednom ponavljam da pregovori nipošto nisu bili zamena za Minski format“, naglasio je portparol ruskog predsednika.
S tim u vezi, Peskov je istakao da je na pregovorima spektar tema bio mnogo širi od ukrajinske tematike, iako su lideri razgovarali i o situaciji u Ukrajini prilično detaljno.
Donbas
Govoreći o Donbasu, Peskov je rekao da je ruski predsednik tokom trilateralne konferencije naglasio potrebu da se utiče na Kijev da odustane od provokacija u Donbasu koje bi mogle da izazovu mnoštvo ozbiljnih posledica.
„Govorilo se o činjenici da obe strane u sukobu moraju da pokažu odgovornost. Ali u tom kontekstu, Putin je rekao da je neophodno iskoristiti sav mogući uticaj na Kijev kako bi on odustao od potencijalnih planova za provokativne akcije koje bi mogle da izazovu prilično ozbiljne posledice“, objasnio je portparol Kremlja.
Kako je rekao, Makron i Merkelova tokom video-konferencije sa Putinom nisu izneli zahteve da Moskva treba da preduzme na sebe obavezu stabilizacije prekida vatre u Donbasu.
Prema njegovim rečima, na pregovorima Putina, Makrona i Merkelove nije bilo potrebno da se obeleže „crvene linije“ u vezi sa Donbasom, jer su one svakako poznate.
Takođe je istakao je da su lideri razgovarali o ispunjavanju uslova Minskih sporazuma koji nemaju alternativu.
Podsetimo, prvi sastanak lidera Rusije, Francuske, Nemačke i Ukrajine održan je 6. juna 2014. godine, a kasnije je ovaj format počeo da se naziva „normandijski“. Za najznačajniji sastanak „četvorke“ smatra se samit u Minsku u februaru 2015. godine, na kome su utvrđeni tzv. Minski sporazumi.
Pročitajte još:
