„Možda se to nekome ne sviđa, ali to je činjenica. U suprotnom bismo imali potpuno drugačiju situaciju“, rekao je on na sastanku stalne parlamentarne komisije za spoljne odnose.
Istovremeno, ministar je istakao da se ne slaže sa tim da Jermenija i njena spoljna politika zavise od Rusije.
„Rusija je i dalje naš strateški partner i cenimo to“, dodao je.
Govoreći o Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), Ajvazjan je rekao da ona „zauzima važno mesto u arhitekturi bezbednosti“ Jermenije, ali da se Jerevan nije obraćao ODKB tokom borbenih dejstava u Karabahu.
Takođe, ministar smatra da su kopredsednici Minske grupe OEBS-a podbacili u rešavanju situacije oko Karabaha.
„Rat je pokazao neuspeh kopredsednika Minske grupe OEBS-a. Oni su pozvani ne samo da stvore povoljnu atmosferu za rešavanje problema pregovaračkim putem, već i da isključe vojno rešenje problema. Početak rata u Karabahu, 27. sepmbar 2020. godine, pokazao je da su oni podbacili u okviru svog mandata“, rekao je Ajvazjan.
Šef jermenske diplomatije je dodao da je Jerevan zainteresovan za obnavljanje pregovore sa Bakuom u okviru Minske grupe OEBS-a.
Minska grupa OEBS-a osnovana je 1992. godine kako bi se podstaklo mirno rešavanje sukoba oko Nagorno-Karabaha. Kopredsednici grupe su Rusija, Sjedinjene Američke Države i Francuska, a u nju ulaze Azerbejdžan, Jermenija, Belorusija, Nemačka, Italija, Švedska, Finska i Turska.
Krajem septembra 2020. godine u Nagorno Karabahu su nastavljena borbena dejstva koja su bila nastavak dugotrajnog sukoba i dovela do žrtava među civilnim stanovništvom. Strane su nekoliko puta pokušavale da zaključe primirje, ali je na kraju uspešan bio tripartitni sporazum postignut u noći 10. novembra.
Uz posredovanje Moskve, Azerbejdžan i Jermenija su se dogovorili da u potpunosti prekinu vatru i razmene zarobljenike i tela poginulih. Jerevan je takođe predao Bakuu Kelbadžarski, Lačinski i Agdamski rejon. Osim toga, u regionu su stacionirani ruski mirovnjaci.
Pročitajte još:
