Među humanim preduzetnicima ovih dana istakli su se mesara „Jevtić“ iz sela Lipolist kod Šapca i pekara „Klasa“ u Vrbasu.
Solidarni ljudi: Nikog neće ostaviti gladnog
Jevtići se inače bave izvozom stoke. Osmog marta ove godine otvorili su mesaru, ketering i mali restoran. Obroke obično spremaju za firme, a one koji ostanu kao višak rešili su da daju onima koji nemaju uslove da se prehrane.
Zato od ove nedelje ulaz njihove kasapnice krasi natpis: „Mesara ’Jevtić‘ nikoga neće ostaviti gladnim“.
„Zbog vremenskih uslova, ostajalo nam je svakog dana po 10, 15 obroka koje smo raznosili ljudima koji ne mogu sebi da ih priušte. Ima četiri, pet porodica, od po četiri do osam članova, koje redovno dolaze kod nas. Posle pet sati pokupe, imamo njihove telefone, pozovemo ih i oni dođu ili im odnesemo“, predočava za Sputnjik vlasnik mesare Darko Jevtić.
Kod Jevtića je zaposleno 14 ljudi. Dnevno pripreme ukupno oko 70 obroka. Na jelovniku su svinjski i juneći gulaš, pileća i juneća krem čorba, pasulj, ćufte...
„Ljudi su zahvalni. To je neizmerno. Kad pogledate kako izgledaju… Stvarno mi bude žao. U svakom selu imate po jednu kuhinju koja se bavi gotovim jelima i kojoj ostaje 10, 15 obroka dnevno, ali niko neće da da nego baci. Ne može samo javna kuhinja sve da skuva. Bilo bi najbolje da se neko i time bavi“, poziva i druge da pomognu Jevtić.
Jevtićima ovo nije prvi put da čine humano delo, niti su u tome usamljeni. Pekara „Klasa“ iz Vrbasa besplatno deli hleb onima kojima je najpotrebniji. Oni su tu akciju započeli 28. februara ove godine, a trajaće, kako su iz pekare istakli, sve dok traje i borba sa virusom korona.
Osim besplatnog hleba, pekara „Klasa“ izdvaja i novac iz mesečnih prihoda kako bi pomogla bolesnoj deci i siromašnim porodicama.
Punkt sa hranom u Beogradu
Od prvog „zaključavanja“ Srbije u martu prošle godine, gladnima pomaže i organizacija „Solidarna kuhinja“, koju je tada osnovala grupa od nekoliko prijatelja, a koja danas broji oko 200 aktivista, koji kuvaju, razvoze i dele hranu.
„Krenuli smo stihijski da pravimo hranu, da delimo male količine, ali smo se brzo organizovali i počeli da pravimo po 100 obroka dnevno. Za vreme prvog ’zaključavanja‘ svakog dana smo delili hranu. Sada imamo punkt gde delimo hranu sredom, subotom i nedeljom kod Vukovog spomenika. Svaki put kad dođemo podelimo po 120 obroka. Ono što nas razlikuje od drugih organizacija je to što se finansiramo isključivo od sitnih donacija, što znači da se ne prijavljujemo za fondove, ne uzimamo pare od firmi, ali uzimamo robu koja je pred istekom roka trajanja. Nama je cilj, s jedne strane, da pomognemo ljudima kojima je potrebna hrana, a s druge da širimo ideju solidarnosti“, pojašnjava rad „Solidarne kuhinje“ aktivista Aleksandar Vračarić.
Sociolog Vladimir Vuletić napominje da ovakva dela razvijaju kolektivnu svest o tome da značajan deo stanovništva ima i kupuje više hrane nego što mu je potrebno, što podstiče ljude da se organizuju i podele viškove hrane onima kojima je ona zaista potrebna.
„Mislim da primera solidarnosti i humanosti ima mnogo više, ali mi jednostavno vidimo ono što je medijski propraćeno. Ovo je dobar primer da se uputi apel lokalnim zajednicama i medijima da takve slučajeve promovišu i da se nađe način da ljudi koji to rade dobiju neku vrstu podrške od lokalne zajednice, a možda čak i olakšice, bilo poreske ili druge, da bi to postalo masovnije“, smatra Vuletić.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2019. godine, 23,2 odsto građana je u riziku od siromaštva, dok od skoro sedam miliona stanovnika Srbije sedam odsto nije moglo da zadovolji osnovne životne potrebe, odnosno živi u apsolutnom siromaštvu.
Kako su iz Crvenog krsta rekli prošle godine, Narodnu kuhinju u Srbiji koristi oko 34.000 korisnika, od kojih su trećina deca.
Pročitajte još:
