Direktno korišćenje kontingenta NATO-a koji je u misiji Kfora na Kosovu i Metohiji, a smatra se delom ove vežbe, nije primereno jer su te snage, podseća Kovač, pod mandatom Ujedinjenih nacija i Rezolucije 12 44.
Udar na suverenitet Srbije i SB UN
„Kfor ne bi smeo da bude deo ovog vojnog manevra. U ove svrhe ne bi smela ni da se koristi baza „Bondstil“, jer je nastala u okviru misije Kfora, na teritoriji Kosova i Metohije koje je pod protektoratom SB UN, a koja će prvi put biti upotrebljena u ovako masovnom regionalnom manevru NATO-a. Dakle, NATO „zaboravlja“ da je po Rezoluciji 12 44 Kosovo i Metohija i dalje deo države Srbije, što jasno pokazuje da ni Amerika ni NATO kao regionalna organizacija ne poštuju međunarodno pravo, objašnjava profesor Kovač.
On takođe ističe i da je učešće Kosovskih bezbednosnih snaga u ovoj vežbi kršenje međunarodnog prava, kao i da je do sada dosad nezabeleženo da velike sile podstiču secesionizam i secesionističke pokrete koje na bazi okupirane teritorije prave svoju vojnu infrastrukturu.
Mimo ovoga, cilj same vežbe, koja će ima tri faze i trajati od marta do juna je, po rečima našeg sagovornika, smišljena kako bi demonstrirala silu u regionu i Evropi, a prevashodno kao „pokazna“ vežba u potencijalnom sukobu sa Rusijom.
NATO i Amerika vežbaju udar na Rusiju
„Sam naziv vežbe, kao i njena suština se svodi na uvežbavanje brzog prebacivanja vojnika sa mirnodopske lokacije u SAD na potencijalno bojište u Evropi „O nam ko imalo prati razvoj situacije u Evropi poslednjih godina jasne su strateške namere ovo vojne alijanse. Zato se naziv ove vežbe lako može prevesti kao priprema NATO za dalji pohod na istok, kao „priprema“ za potencijalnu agresiju na Rusiju,“ uveren je naš sagovornik.
Napominjući da u ovoj vežbi ne učestvuje Srbija, profesor Kovač podseća da će tokom skoro četiri meseca koliko će trajati ona imati nekoliko faza simboličkih imena – „Trenutni odgovor 21“, „Čuvar sablje“, „Odlučni udar 21“ i „Čvrsti branilac 21“.
„Ova vežba po angažovanju snaga, segmentima i scenarijima koji se poigravaju sa brzinom prebacivanja američkih snaga na istok Evrope samo govori o tome koje su ambicije NATO, iako je savez svestan da vojno ne može da rešava problem sa Rusijom i da za to nema dovoljne snage,“ mišljenja je Kovač.
Američko vojno „dresiranje“ Evrope
On podseća da osnovna strategija NATO počiva na smernicama SAD-a i na njihovoj nameri da u potpunosti kontrolišu Evropu kao kontinent a ne samo Evropsku uniju.
„Evropska unija u celom tom procesu je jedan od instrumenata koji će realizovati određene poslove vezane za taj strateški scenario. Namera Amerike jeste da obezbedi ne samo formalno učešće što više država u ovoj vežbi, već da u realnim uslovima obezbedi da se što više država odazove i stavi na raspolaganje svoje kontingente za baziranje na istoku Evrope, posebno u kriznim rejonima, te da na taj način pokuša da pomeri liniju dodira na istoku,“ objašnjava sagovornik Sputnjika.
Otuda, dodaje on, i ovi scenariji zacrtani u vežbi koji se zapravo tiču Crnog mora, Ukrajine, zagovaranja povrataka Krima i kontrole Ukrajine u oblasti Donbasa.
„Takođe se čini po scenariju da vežba NATO namerava da i Gruziju vrati u neki pojačani modus saradnje. Nije isključeno ni da je ovo prilika da Amerika utiče na NATO da u narednom periodu, bez obzira na prethodne kriterijume, izmeni uslove za prijem novih članica tako da se bez obzira na eventualne promene granica, i Ukrajina i Gruzija prime u NATO,“ smatra naš sagovornik.
Dr Kovač je uveren da je zbog ovakve politike Amerike pred nama doba malih regionalnih kriza i sukoba koje će se reflektovati i na Balkan, i na samu Srbiju.
„Ova vežba će negativno da utiče na sam region a mnoge države u našem okruženju, na žalost postaće svojim učešćem u ovim agresivnim namerama NATO-a njihovi saučesnici,“ zaključuje naš sagovornik.
Vežba na 30 poligona širom Balkana
Inače vežba okuplja oko 30.000 vojnika iz 27 država, i sastoji se iz niza manjih vežbi. Najviše vojnika dolazi iz SAD, glavno područje vežbe je Balkan, a manjim delom Baltik i u Nemačka.
Koristiće se gotovo svi veći vojni poligoni regiona: Slunj u Hrvatskoj, Manjača i Glamoč u BiH (Republika Srpska), Krivolak u Severnoj Makedoniji i baza KFOR-a Bondstil kod Uroševca. Ukupno će biti upotrebljeno 30 poligona širom Evrope.
Osim kopnenih snaga, zbog transporta i obezbeđenja transporta značajnu ulogu imaju Ratne mornarica i Ratno vazduhoplovstvo SAD i artiljerijsko- raketne i jedinice PVO. Paralelno će se u Rumuniji i Bugarskoj odvijati vežba NATO-a, na Krivolaku američko-makedonska vežba uz učešće Bugarske i Grčke, a planirana je velika vežba i na severu Afrike. Od početka do sredine maja biće održana vežba „Brzi odgovor 21“ sa preko 7.000 vojnika iz 11 zemalja, predvođenih SAD koji će izvesti vazdušni desant u Estoniji, Bugarskoj i Rumuniji.
Među 30.000 vojnika najviše Amerikanaca
„Trenutni odgovor 21“ biće održan od sredine maja do početka juna, a u ovoj vežbi će učestvovaće 796 vojnika iz SAD, 800 iz Grčke, 774 iz Severne Makedonije, 725 iz Hrvatske, 565 iz Albanije, 517 iz Bosne i Hercegovine, 300 iz Slovenije, 217 iz KBS, 200 iz Crne Gore, 100 iz Velike Britanije i četiri iz Kanade.
U isto vreme vežba „Čuvar sablje“ odigraće se na teritoriji Mađarske, Rumunije i Bugarske sa oko 13.000 vojnika. Njihov zadatak biće bojeva gađanja, protivvazdušna dejstva i medicinska evakuacija.
Amerikanci će izvesti sa Armijom Severne Makedonije na poligonu Krivolak „Odlučni udar 21“, sa 1.200 severnomakedonskih, 700 američkih i manjim brojem vojnika iz Grčke i Bugarske.Paralelno sa tim, NATO planira od sredine maja do početka juna veliku vojnu vežbu „Čvrsti branilac 21“.
U Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj će biti proverene stalne multinacionalne snage NATO-a za hitno reagovanje i to od nivoa komande do taktičkih jedinica. Srbija ne učestvuje na ovoj vežbi zbog odluke koja je ranije doneta a po kojoj u nekom periodu neće učestvovati u vojnim vežbama ni sa čijim snagama.
