Proizvodnja bez hemije i mašina idealna je, smatraju zvaničnici u ministarstvima za poljoprivredu i za brigu o selu, da se ožive napuštena seoska domaćinstva, posebno u nerazvijenim delovima zemlje, smanji nezaposlenost i šire podstakne razvoj ekonomije.
Pre dve godine pod organskom proizvodnjom bilo je malo više od 22.000 hektara, što je višestruko uvećanje u odnosu na pre nekoliko godina, ali veoma malo gledajući obim zasada u zemljama EU. Lane smo imali 6.500 registrovanih sertifikovanih gazdinstava i ostvarili izvoz od 37 miliona dolara, za sedam miliona dolara više nego 2019. godine.
Ovako dobri rezultati ostvareni su zahvaljujući novčanim podsticajima države, koja ne štedi novac da bi podstakla i uvećala proizvodnju i površine, prenosi B92. Ali država ne daje samo zato novac, već i što je organska proizvodnja skupa. Ručna obrada i veliki troškovi koje imaju proizvođači kada plaćaju najamne radnike gotov proizvod čine skupljim od konvencionalnog proizvoda, pa je nedostupan za svačiji džep.
„Svesni smo činjenice da fizički radnici najviše odnesu novca organskim proizvođačima i da su domaći proizvodi po cenama daleko skuplji u odnosu na iste u inostranstvu. Zato i dajemo podsticaje da bismo ih pomogli. Znamo šta ih muči, posebno nam je poznato da problema imaju oni koji se bave preradom i izvozom, jer domaći gotov proizvod je znatno skuplji u odnosu na isti ili sličan napolju“, kazala je generalna sekretarka Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje „Serbija organika“ Ivana Simić. Navela je da novčane podsticaje proizvođačima daju i u EU spram svojih ekonomskih prilika, pa u tom pogledu naša zemlja nije usamljena.
Za godinu-dve stići će kod nas IPARD 3 namenjen organskim proizvođačima, pa će biti prilike da se šire i jačaju i kroz investicije i pređu sa pozitivne nule u plus.
Zdravu hranu proizvodi i Sanja Kuzmanović sa Čeneja. Ona kaže da na području Grada Novog Sada ima oko 15 proizvođača i da Novi Sad, iz godine u godinu, novčano pomaže organske proizvođače i plaća u potpunosti troškove za seme, sertifikaciju i potrošni materijal za zalivne sisteme….
Kuzmanovići imaju proizvodnju na 2,3 hektara i desetak plastenika, gde gaje tridesetak vrsta povrća. Uspevaju sve da prodaju od kuće velikim trgovinama, mahom u Beograd, i svake godine se pomalo šire.
„Vidimo perspektivu u organskoj proizvodnji, premda zahteva naporan fizički rad i velike izdatke za armiju radnika koji sve ručno rade. Imamo i tri stalno zaposlene radnice“, kaže Sanja Kuzmanović.
Ona navodi da nemaju nameru da se bave preradom, ni izvozom, već da im je plan da ostanu na domaćem tržištu i uz povrće počnu da gaje i voće.
Nasuprot ovom gazdinstvu, porodica Kumbarić iz Seleuša u opštini Alibunar obrađuje 75 hektara, gde seje žitarice i povrće. Gaje još i 3.000 kokošaka, čija jaja prodaju na beogradskim pijacama i u prodavnicama zdrave hrane. Gazdinstvo se bavi i preradom paprike i paradajza, kuvaju ajvar i prave namaz od paradajza, prave i suncokretovo ulje… Po rečima Maje Kumbarić, gledaju da sve s njive iskoriste i prodaju.
„Za sada smo na pozitivnoj nuli“, kaže sagovornica pomenutog lista, koja takođe spominje da fizički radnici predstavljaju najveći trošak u proizvodnji organske hrane.
Odnedavno je gazdinstvo pokrenulo izvoz namaza od paradajza za Švajcarsku.
„Prodali smo 3.000 teglica od po 200 grama i mada se nismo sasvim uklopili u cenu koštanja, ipak smo ga izvezli, jer nam je bitno da se naš brend pojavi na stranom tržištu“, kazala je Kumbarićeva.
Ona kaže da domaćim potrošačima nedostaje znanje potrebno da prepoznaju značaj namirnica bez hemije i da treba raditi na edukaciji stanovništva.
„Na primer, jaja nam na pijaci najviše kupuju porodice u kojima ima male dece, iako su podjednako zdrava i za odrasle. Jaja jesu od dva do tri puta skuplja – 37 dinara, u odnosu na ona iz konvencionalne proizvodnje, ali ima proizvoda gde je razlika u ceni minimalna. Zelena salata, mladi luk, rotkvice, spanać… neznatno su skuplji u odnosu na povrće dobijeno korišćenjem hemijskih preparata“, rekla je Maja Kumbarić.
Pročitajte i:
