Već znamo jednu organizaciju koja je na isti način izgubila smisao svog postojanja i na kraju propala. Zemlje Evrope su imale Zapadnoevropsku uniju. Ali njeno delovanje van okvira NATO-a dovelo je do toga da je Zapadnoevropska unija jednostavno prestala da postoji. Možda je došlo vreme i da Savet Evrope krene tim stopama. To ne znači da će nestati zadaci upravljanja interesima Evrope van Evropske unije, već samo da će se sada oni rešavati uz pomoć drugih instrumenata, kaže za Sputnjik politikolog Aleksandar Špunt.
Savet Evrope bez Rusije gubi smisao
Rusija je za Savet Evrope važna ne samo zbog značajnih sredstava od 33 miliona evra koliko godišnje uplaćuje u budžet te organizacije, već i zato što najveći deo Evrope čini – Rusija. Predstavnik Rusije u Savetu Evrope Ivan Soltanovski upozorio je zato na posledice eventualnog povlačenja Rusije iz Saveta Evrope. Kako je rekao, u tom slučaju treba očekivati da se Moskva povuče iz glavnih konvencija te organizacije, kao i da će „morati da se zaboravi“ i na učešće Moskve u delimičnim sporazumima Saveta Evrope. Upozorenje je stiglo nakon što je na početku zimske sednice PSSE ukrajinska delegacija predložila da se ospore ovlašćenja ruske delegacije, što je samo poslednji u nizu nesporazuma na relaciji Rusije i Saveta Evrope..
„Ako Savet Evrope pretenduje da svojom aktivnošću obuhvata celu Evropu, onda je to nemoguće bez Rusije. Zato, ako Savet Evrope ima nameru da pokaže pretenzije protiv Moskve, za Rusiju će to biti neprihvatljivo, ona će verovatno istupiti iz članstva a onda treba i promeniti naziv organizacije da bi odgovarao stvarnosti a ne da ljude dovodi u zabludu“, komentariše za Sputnjik Vladimir Olenčenko sa Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka.
Rusija zainteresovana za dijalog
On dodaje da se sa posledicama ovakvog scenarija neće suočiti Rusija, već Evropa.
„Rusija je zainteresovana za dijalog, za razvoj bilateralnih i multilateralnih odnosa, pod uslovom da se oni razvijaju na osnovu međunarodnog prava. A ako Rusija ne bude deo ove organizacije, onda to znači da se ne poštuju norme međunarodnog prava. I shodno tome, sama osnova na kojoj Savet Evrope radi više nije međunarodno pravo, već neka vrsta sopstvene volje. Stoga, ovo neće doneti nikakvu korist ljudima i onim zemljama koje su objektivno zainteresovane za razvoj Evrope.“
Aleksandar Špunt, generalni direktor Instituta za instrumente političke analize ističe da se sada dovodi u pitanje smisao postojanja Saveta Evrope koji više, po njegovom mišljenju, ne predstavlja platformu za vođenje dijaloga.
„Evropa ima strukture kao što su Evropska komisija i Evropski parlament, i kada vidimo pokušaje ignorisanja čitave Evrope koja nije deo Evropske unije, ispostavlja se da treba graditi samo bilateralne odnose i da nikakav Savet Evrope nije potreban. Situacija kada Rusija ne može da brani svoje interese u Savetu Evrope, čak ni da ih izrazi, neprihvatljiva je za državu koja sebe poštuje na međunarodnoj sceni. Ipak, Rusija je do poslednjeg trenutka koristila sve instrumente da vrati situaciju u normalu, kako bi barem započela dijalog. Kap koja je prelila čašu je lišavanje Rusije mogućnosti da iznese svoj stav.“
U tom smislu, prisustvo Rusije u Savetu Evrope samo da bi ona bila član evropskih naroda, više nije neophodno, zaključio je ruski ekspert.
Podsetimo, delegaciji Rusije u PSSE aprila 2014. oduzeto je pravo glasa, učešća u posmatračkim misijama i ulaska u rukovodeće organe PSSE. Kao razlog navedeni su događaji na istoku Ukrajine i povratak Krima u okrilje Rusije. Moskva je nakon toga odbila da radi u takvim uslovima, a u periodu od 2016-2018. uopšte nije slala na potvrdu svoja ovlašćenja u Savetu Evrope. Zamrznuta je i uplata članarine u toj organizaciji. Krajem juna 2019. PSSE je izglasala obnovu ovlašćenja ruskoj delegaciji i vratila joj sva prava.
Pročitajte još:
