Memorandum o razumevanju koji su ovih dana potpisali čelni ljudi dve berze, Krneta i Cai Jianchun, prema kratkoj agencijskoj vesti, podrazumeva saradnju u oblastima istraživanja, razvoja proizvoda, razmene iskustava i primera dobre prakse, informacija i kadrova. Šta to konkretno znači u slučaju dve berze čiji dometi prosto nisu za porđenje?
Beogradskoj berzi na raspolaganju znanje četvrte svetske berze
Direktor Beogradske berze, Krneta za Sputnjik je nedvosmileno jasan:
„U pitanju su potpuno dve neuporedive berze. Šangajska berza je četvrta najveća na svetu po ključnim parametrima – i po ostvarenom prometu, hartijama od vrednosti i po tržišnoj kapitalizaciji instrumenata. S druge strane, ponuda i kvalitet finansijskih instrumenasta na Šangajskoj berzi i uopšte u Kini je daleko, daleko i neuporedivo šira od onoga što mi imamo u Srbiji“.
S druge strane, Beogradska berza je, kako kaže, već dve decenije u opštem makroekonomskom smislu gledano van ekonomske funkcije zbog čega je i najavljeno donošenje nacionalne strategije razvoja tržišta kapitala, odnosno da Beogradska berza i srpsko tržište kapitala budu postavljeni tamo gde im je i mesto.
Koliko god pretenciozno zvučalo da je to lokomotiva ekonomskog razvoja, Krneta podseća da su sve zemlje istočne Evrope u kojima je berzi bilo dodeljeno takvo mesto, danas postale daleko razvijenije nego što su bile i u krajnjoj liniji razvijenije od Srbije.
Umesto zaduživanjem, do kapitala na tržištu kapitala
On smatra da je u ovom trenutku pravi izazov da iskoristimo sve negativne posledice koje je pandemija koronavirusa ostavila na sve ekonomije pa tako i na srpsku.
„Danas u svetu postoji izražena potreba ekonomske politike da utiče na to da se i privatne i državne kompanije što manje oslanjaju na finansiranje svog rasta i razvoja kroz novo zaduživanje i da podstaknute pre svega poreskim stimulansima, kapital pribavljaju na samom tržištu kapitala“, napominje naš sagovornik.
On napominje da zbog toga u Evropi i Aziji, a pogotovo u Americi, javne ponude vide kao način da se kompanijski kapitali osnaže i tako faktički kupi mogućnost rasta i razvoja i sticanja konkurentske prednosti.
Krneta je na primeru tržišta nekretnina u Srbiji ukazao na to kakvi su efekti nepostojanja razvijenog tržišta kapitala jer zbog nemogućnosti druge vrste ulaganja cene nekretnina kontinuirano rastu.
Kompanije i privatne i državne neizlaskom na berzu, propuštaju priliku da prikupe slobodan kapital i tako finansiraju svoj rast i razvoj, objašnjava direktor Beogradske berze, uz zapitanost zašto ne bismo zaposlili tržište kapitala.
Konačno ima i političke volje
Na pitanje ima li političke volje da berza profunkcioniše na taj način, Krneta podseća da je sredinom juna 2019. godine, oko pola godine pred početak pandemije kovida, ministar finansija osnovao radnu grupu za izradu strategije za razvoj tržišta kapitala. Ta grupa čiji je i on član, je, kaže naš sagovornik, uradila odličan posao pogotovo s obzirom na činjenicu da prethodnih 20 godina ništa slično nije činjeno. U međuvremenu sa dolaskom pandemije država je, kako napominje, opravdano i razumljivo svu pažnju usmerila na gašenje tog globalnog požara.
Radna grupa je, ne čekajući da dođe kraj pandemiji, obnovila rad, a uspostavljanjem saradnje sa Šangajskom berzom, Beogradska berza je kao nezavisna kompanija sama povukla korak koji treba da doprinese njenom razvoju.
„Mi smatramo velikim uspehom što nas je Šangajska berza uopšte prihvatila kao ravnopravnog sagovornika. Iz razumljivih razloga ne bih mogao da kažem šta je to što je identifikovano kao zajednički imenitelj. Svaka berza na svetu ima potpunu slobodu da izabere sa kim će biti partner i mi nismo jedina berza, već jedna od oko pedeset sa kojom Šangajska berza ima uspostavljenu direktnu bilateralnu saradnju“, ističe Krneta.
Kompanijski interes jedina ambicija
Iako napominje da detaljnije o vidovima te saradnje ne može da govori, ona je, kako kaže, bazirana na različitim osnovama, uz jasnu agendu i ambiciju Beogradske berze, a to je isključivo njen korporativni, komercijalni interes.
Naš sagovornik takođe dodaje da ti kompanijski interesi moraju da budu usklađeni sa potrebama našeg društva.
„Naše društvo je pokazalo u poslednjih 30 godina, pa ako hoćete od 1945. godine naovamo stav da mu berza ne treba. Ali mi koji radimo na berzi se ne mirimo sa tim stavom i želimo da dokažemo tezu da postoje primeri razvijenih berzi u nerazvijenim zemljama, ali istovremeno ne postoje primeri razvijenih zemalja bez razvijenih berzi“, zaključio je Krneta.
Kako napominje, sa jakom berzom, sa jakim tržištem kapitala, profitiraju i oni koji ni ne znaju da berza i tržište kapitala uopšte postoji - svi građani.
