Nakon povećanja rashoda za boravak američke vojske na Korejskom poluostrvu od 13,9 procenata u 2021. godini, kako je još dogovorila administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa (1,18 milijardi dolara), u 2022. godini će ta suma porasti za dodatnih 5,4 procenta. To je povezano sa povećanjem odbrambenog budžeta Južne Koreje, jedne od zemalja koja najviše ulaže u vojnu sferu, što će se nastaviti sve do 2025. godine.
„Južnokorejsko ministarstvo spoljnih poslova je povezalo povećanje rashoda na zajedničku odbranu sa Sjedinjenim Američkim Državama sa rastom prošlogodišnjeg odbrambenog budžeta, što je predstavljeno kao pregovarački uspeh. Međutim, to nije učinjeno na osnovu koncepta odnosa 'bezbednosnih pretnji' prema 'opštim bezbednosnim mogućnostima', već zato što Južna Koreja mora da plati SAD rashode na odbranu, bez obzira na trenutnu bezbednosnu situaciju. Nemoguće da to čoveka ne ogorčava“, izjavio je u intervjuu Sputnjiku profesor Instituta za probleme Dalekog istoka na Univerzitetu Kjungnam Kim Dong Jup.
Prema njegovom mišljenju, u izjavi Ministarstva spoljnih poslova o rezultatima pregovora je bilo mnogo hvale, a sa gledišta odbrane, naprotiv, ima mnogo neobičnih i nerazumljivih razloga za uvećanje troškova.
„Zapanjio sam se kada sam video kako Ministarstvo spoljnih poslova sa ponosom govori, da će sada 'rashodi na osoblje' koji uključuju plaćanje državnih službenika koje angažuje američka vojska, biti pokriveni sa još 12 odsto (od sredstava koje Južna Koreja izdvaja za zajedničku odbranu)“, rekao je on.
Ako sumi, koju vlada Južne Koreje plaća kao rashode na odbranu, dodamo troškove KATUSA (Korean Augmentation Troops to the United States Army), plaćanje sudskih troškova i drugo, onda je južnokorejski doprinos skoro tri puta veća od zvaničnog.
Pored toga, iznos koji američka vojska nije iskoristila premašuje bilion vona (oko 880 miliona dolara), ali Amerika ne otkriva te podatke i traži bezuslovno uvećanje južnokorejskih troškova za odbranu“, navodi ekspert.
Prema rečima profesora, kada je mesec dana pre planirane posete bivšeg predsednika SAD Baraka Obame Južnoj Koreji, jedan član parlamentarnog komiteta za odbranu pokrenuo pitanje neiskorišćenih sredstava pred tadašnjim ministrom odbrane Kimom Gvandžinom, on je sugerisao da se ne pokreće pitanje tog problema.
„Ne mislim da administracija predsednika, Ministarstvo spoljnih poslova i naš tim pregovarača nije znao za te stvari koje sam spomenuo. Želim da verujem da je odluka doneta posle ozbiljnih razmatranja. I shvatam da je usledio veliki pritisak SAD-a na nivou neprimetnih pretnji o kojima ne bi trebalo govoriti. Bez obzira na sve, to je problem koji ne bi trebalo zatvoriti frazama 'a šta smo mogli da uradimo' ili pokušajima da se opravda naš stav. Da se iskrenije govorilo o temi američko-južnokorejskog saveza, tada bi druga strana bila osetljivija“, smatra Kim Dong Jup.
On je podsetio, da su mnogi eksperti prognozirali da će se dolaskom Bajdena na vlast američko-južnokorejski savez obnoviti i vratiti na prethodni nivo. Ali, da li je tako?
„'Savezi kroz prizmu novca', to nije karakteristika američke diplomatije za vreme Trampa, već uobičajena i raširena pojava. Samo se ime promenilo, i iako spolja to trenutno nije primetno, postaće jasno kada se situacija pogorša. Ako damo više novca za zajedničku odbranu, da li će nam SAD reći 'pa, vi onda ne morate da učestvujete na antikineskom frontu'? Ili nas neće terati da učestvujemo u Indo-pacifičkoj strategiji ili Quad plus savezu? Ili će nam, možda, vratiti prava da komandujemo u slučaju rata? Ili će nam pomoći da poboljšamo međukorejske odnose i uvažavaće naše mišljenje u politici prema Severnoj Koreji?“, pita se ekspert.
Kim Dong Jup je naveo da će 17. marta, prvi put posle pet godina, u Seulu biti održani razgovori ministara spoljnih poslova i odbrane Južne Koreje i Sjedinjenih Američkih Država u formatu 2+2.
„Pre svega, mi moramo da mislimo ne o našim nadama i željama, već o tome da će 12. marta biti održan samit 'četvorke', koju su već prozvali 'antikineskim frontom', i o tome zašto šefovi Stejt departmenta i Pentagona odmah nakon toga odlaze u Japan, a zatim i u Južnu Koreju. Prioriteti su jasni“, naglasio je profesor Kim.
Pročitajte još:
