Događaj koji je javnost očigledno potcenila dogodio se 28. februara 2021. godine — nova ruska letelica „Arktika M“ je lansirana u visoko eliptičnu orbitu. Ovaj satelit će rešavati probleme operativne meteorologije, hidrologije, praćenja klime i stanja životne sredine u arktičkom regionu. Obezbediće neprekidno nadgledanje severne teritorije Ruske Federacije i mora Severnog ledenog okeana, kao i prenošenje signala iz sistema KOSPAS-SARSAT.
Istraživanje Arktika iz svemira
Većina Zemljinih satelita za daljinsku detekciju nalazi se u geostacionarnim ili geosinhronim orbitama, dovoljno daleko od površine naše planete. Geostacionarna orbita, koja je smeštena iznad ekvatora na visini od 35.786 km, odlična je opcija za meteorološke satelite.
Sa te udaljenosti se odlično vidi cela Zemlja, i iako se sitni detalji ne mogu razaznati, može se vrlo dobro pratiti vreme u većini regiona planete. Upravo u ovoj orbiti ruske letelice „Elektro L“ rade od 2011. godine (trenutno su aktivne dve letelice koje su lansirane 2015. i 2019. godine).
„Elektro L“ ruskim naučnicima i meteorolozima pruža odlične snimke gotovo čitave zemljine površine, osim polarnih i pripolarnih područja. Geostacionarna orbita se nalazi iznad ekvatora Zemlje, a svi severni regioni su vidljivi „po tangenti“.
Da bi se popravila ova situacije, stvoreni su sateliti serije „Arktika M“. Oni će delovati u posebnoj visoko eliptičnoj orbiti tipa „Molnjija“ (u prevodu sa ruskog „munja“). Ova orbita izgleda kao veoma izdužena elipsa, a većinu vremena u orbiti letelica provodi u tački koja je najudaljenija od Zemlje, apogeju, koji za orbitu „Molnjija“ prolazi iznad Severne hemisfere. To omogućava satelitima „Arktika M“ da posmatraju arktičke regione naše planete i prenose slike sa visokom preciznošću.
„Arktika M“ vidi i u infracrvenom
„Arktika M“ je slična svom prethodniku „Elektro L“ i izgrađena je na istoj svemirskoj platformi „Navigator“. Postoji samo nekoliko razlika. Na primer, „Arktika“ mora četiri puta dnevno da prolazi Ven Alenov pojas zračenja koji se nalazi na visini od 4 do 17 hiljada kilometara iznad Zemljine površine. Zbog toga svemirska letelica ima posebnu pojačanu zaštitu od zračenja.
Koliko dobro „Arktika“ vidi Zemlju? Jednom na svakih 15-20 minuta letelica fotografiše Zemlju koristeći rezoluciju od jedan do sedam kilometara po pikselu. Odnosno, objekti koji su manji od jednog kilometra se ne mogu videti dobro, ali se zato odlično vide ogromni cikloni i atmosferski frontovi, oblačna područja, i generalno sve što je potrebno za sastavljanje detaljnih vremenskih karata.
Preciznost rezolucije zavisi od dijapazona skeniranja. „Arktika M“ može da radi kako u infracrvenom, tako i u vidljivom dijapazonu. Infracrveni dijapazon je preko potreban tokom rada zimi, kada je na severnim teritorijama polarna noć.
Pored toga, svemirska letelica meri temperaturu sa tačnošću od 0,1 stepeni, prenosi podatke između zemaljskih meteoroloških stanica, a sistem KOSPAS-SARSAT prenosi signale sa predajnika radio signala za hitne slučajeve, kojima su trenutno opremljena sva plovila. Da bi se obezbedio celodnevni nadzor, potrebna su najmanje dva aparata „Arktika M“. Pretpostavlja se da će drugi biti izveden u orbitu već krajem 2021. godine. Životni vek uređaja je najmanje sedam godina.
Značaj za Severni morski put
Zašto je Rusiji potrebno tako precizno meteorološko posmatranje Arktika? Pre svega, za sastavljanje najtačnije vremenske karte. Arktički cikloni, naročito zimi, imaju vrlo snažan efekat na vreme iznad teritorije Rusije. Dovoljno je setiti se vremenskih prilika poslednjih meseci. Uz pomoć svemirskih letelica serije „Arktika“ biće moguće predvideti njihov dolazak sa mnogo većom tačnošću.
Pored toga, proučavanje arktičkih teritorija je veoma važno za naučnike. Koliko proces globalnih klimatskih promena utiče na arktičke teritorije, kako se menja godišnja temperatura vazduha u polarnim regionima? Svemirske letelice će omogućiti tačno predviđanje za naredne godine i poboljšati razumevanje procesa koji se odvijaju nad Severnim ledenim okeanom.
Vremenska situacija u regionu biće takođe važna za rad Severnog morskog puta, kojim sve više brodova svaki godine prevozi gas i drugi teret. Meteorološka karta ovih geografskih širina omogućiće da se odredi najbolje vreme za vođenje karavana brodova i da se prati generalna „ledena situacija“ u regionu.
Sve ovo pokazuje da Rusija polako realizuje svoj arktički program, postepeno čineći ovaj region sve pogodnijim za rad, plovidbu i rudarstvo. Većina naučnika je saglasna da će narednih godina klima u severnim regionima Rusije postajati sve blaža i u dugoročnoj perspektivi može postati mnogo ugodnija za život.
Dakle, vreme je pripremiti se za najefikasnije korišćenje ove prilike za Rusiju.
Za eksploataciju ranije nepristupačnih minerala, vođenje karavana brodova (inače, prolaz iz Nemačke u Kinu Severnim morskim putem je gotovo jedan i po put kraći od klasične verzije kroz Sredozemno more i Suecki kanal). Trenutno je Rusija jedina zemlja na svetu koja je naoružana nuklearnim ledolomcima. Plovila tipa „Arktika“ (projekat 22220) sposobna su da probiju led debljine do 2,8 m, a nedavno izgrađeni atomski ledolomac „Lider“ (projekat 10510) moći će da probije led debljine do 4,3 metara.
U toku su radovi na poboljšanju kvaliteta života. Plutajuća nuklearna termoelektrana na bazi energetskog bloka „Akademik Lomonosov“ prve sezone je pružala svetlost i toplinu stanovnicima polarnog grada Pevek.
Ruski svemirski program rada sa severnim teritorijama neće se završiti sa „Arktikom M“. Već sada se stvaraju svemirski aparati za rad u niskoj Zemljinoj orbiti i za nadgledanje ledenog pokrivača. Oni će pomoći u ledenoj pratnji ledolomaca i brodova. Najavljen je program svemirskih brodova koji će regionu pružiti komunikaciju i širokopojasni internet. Rusija ide na Arktik i to radi ozbiljno. Čak i iz svemira.
Pročitajte i:
