Tekst tog Čerčilovog govora je „programski politički dokument koji se danas, kada znamo kako se razvijala istorija čovečanstva u drugoj polovini 20. veka, doživljava kao glavni izazov 'kolektivnog Zapada' – ne Staljinu i Sovjetskom Savezu, nego istorijskoj Rusiji“.
„Taj dokument se s pravom naziva manifest Hladnog rata“, istakao je pomoćnik predsednika Rusije .
Termin „gvozdena zavesa“ koji je Čerčil upotrebio, kao i sama misao da je Istočna Evropa, koja je pala pod uticaj SSSR, odsečena od „civilizovanog sveta“ - nije izmislio tadašnji britanski premijer, nego ministar propagande nacističke Nemačke Jozef Gebels, konstatuje Medinski.
Osim toga, Čerčilov govor je u određenoj meri dao novi podsticaj širenju ideje američke izuzetnosti.
„Događaji u Americi kojima smo svedoci poslednjih godina predstavljaju društvenu krizu, nepostojanje jedinstva u definisanju budućnosti, i reakcija na te procese – i Trampova i Bajdenova, potvrđuju da je veliki američki mit, američki mesijanizam i dalje živ u svesti američke elite, uprkos tome što se svet odavno promenio“, ističe Medinski.
Prema njegovim rečima, suprotstavljanje Sovjetskog Saveza i „slobodnog sveta“ počelo je pre Čerčilovog govora u Fultonu. Još mesec pre toga svim glavnim američkim resorima poslat je telegram № 511 ambasade SAD u Moskvi, koji je poslao američki diplomata Džordž Frost Kenan. U telegramu se govorilo o nemogućnosti normalne saradnje sa SSSR i o potrebi vođenja oštre politike prema sovjetskoj vladi.
„Telegram koji je poslat skoro mesec pre Čerčilovog govora sadržao je praktično sve teze koje je britanski političar obelodanio. Zapad je metodično nametao Sovjetskom Savezu hladni rat. Međutim, danas kao i tada, razgovor sa našom zemljom 'na jeziku sile' u potpunosti je neperspektivan posao“, dodao je ruski zvaničnik.
Zahvaljujući sve većoj borbenoj sposobnosti ruske vojske, sve većem uticaju Rusije u svetu, širenju ideje tradicionalnih vrednosti, partnerstva i pristojnosti, danas je svaka retorika zapadnih državnika „a la Čerčil“ predviđena uglavnom za njih same, za njihove stanovnike i glasače, zaključuje Medinski.
Pre tačno 75 godina, 5. marta 1946. godine u Vestiminerskom koledžu u gradu Fulton (Misuri, SAD) bivši britanski premijer Vinston Čerčil održao je svoj poznati govor kojim je označio početak hladnog rata. Čerčil je tada rekao da je nad Evropom spuštena „gvozdena zavesa“ i da SAD treba da ustanu u odbranu interesa čitavog engleskog govornog područja.
Pročitajte još:
