Poseta diplomate se odvijala u kontekstu konfrontacije između Evropske unije i Ruske Federacije, koja je eskalirala u vezi sa slučajem opozicionog blogera Alekseja Navaljnog. Šef Evropskog saveta je uverio predsednika Moldavije Maju Sandu u punu podršku u njenom obračunu sa proruskom opozicijom, u Ukrajini je posetio Donbas, a u Gruziji „osetljivu teritoriju“ na granici sa Južnom Osetijom.
Poruka za Moskvu
Ruski politikolog Pavel Šipilin objašnjava da je tokom turneje Mišela po tri zemlje postsovjetskog prostora glavna poruka poslata Rusiji, a ne Ukrajini, Moldaviji i Gruziji koje su samo pijuni na geopolitičkoj šahovskoj tabli. Međutim, ni Evropska unija nije tako značajna figura jer, kako kaže Šipilin, ona ispunjava volju geopolitičkih konkurenata Rusije, pre svega Sjedinjenih Država.
„Šarl Mišel je jasno stavio do znanja da Zapad podržava antiruske snage u regionu, u zemljama takozvanog Istočnog partnerstva. To znači da nas čekaju decenije podele na Zapad i Istok. U Briselu će se, najverovatnije, pod američkim pritiskom razviti novi koncept saradnje sa Rusijom. To će naravno biti marginalno razgraničenje i smanjenje ekonomskih, kulturnih i drugih kontakata. Sve antiruske sile će biti podržane kako oko pitanja odnosa prema Moskvi, tako i unutar Rusije, što smo već videli na primeru podrške Navaljnom“, objašnjava Šipilin.
Ekspert ističe da je podrška koja je obećana Gruziji, Ukrajini i Moldaviji malo novca koji je čisto simboličan i ništa više od toga. Glavna stvar koju je Brisel trebalo da učini za ove zemlje, čija je ekonomija u krizi, jeste da otvori svoja tržišta, a po njegovom mišljenju, Evropska Unija to neće učiniti.
“To se neće dogoditi, jer Zapad želi da ove države postoje na račun Rusije. Ali mi smo ovu strategiju već davno prepoznali i nećemo je pratiti. Ove zemlje će u narednim godinama i decenijama morati postepeno da tonu na dno, a Zapad će im povremeno bacati pojase za spasavanje koji će im pomoći da ostanu na vodi nekoliko minuta. Sudbina ovih zemalja nije zavidna, jer su se našle između dve vatre. Sa Rusijom će sve biti u redu. Budući da se Evropa posvađala sa nama, tražićemo nove partnere — Jugoistočnu Aziju, Kinu, Bliski istok i proširićemo saradnju sa njima. Mi imamo sa kim da trgujemo, za razliku od Ukrajine, Gruzije i Moldavije», ističe Šipilin.
Evropska politika upravljanja krizama nekonstruktivna
Zamenik direktora ruskog Fonda za razvoj savremene diplomatije Dmitrij Perlin kaže da svi nedavni događaji, uključujući i najnovije sankcije koje su uvedene Rusiji, govore da Evropska unija kategorički ne želi da gradi konstruktivne i visokokvalitetne odnose sa Rusijom. On smatra da ova poseta nije imala za cilj rešavanje regionalnih sukoba, već bi trebalo očekivati da će se situacija pogoršati.
«Evropska politika upravljanja krizama nije konstruktivna. Ovakva putovanja su odraz lukavstva. Njihov cilj je podržati konfrontaciju, a ne rešavanje sukoba. Na birokratskom nivou Evropska unija sada uopšte nije spremna da preduzme bilo kakve stvarne korake, jer je ona talac američke spoljne politike. U ovoj situaciji ne treba očekivati samostalne akcije koje su u interesu zemalja Evropske unije», navodi Perlin.
On dodaje da bi nacionalne elite zemalja Evropske unije možda i htele da uđu u neku vrstu konstruktivnih pregovora sa Rusijom, što se može videti na primeru vakcine, ali da je nadnacionalna evropska birokratija je previše zavisna od Sjedinjenih Država.
«Raspad nacionalnih elita i evropske birokratije je očigledan», konstatuje Perlin.
Po njegovom mišljenju, zemlje Evropske unije, pre svega moraju da odluče da li im je potrebna takva birokratija i li da li je treba reformisati, a tek nakon toga od Brisela se mogu očekivati konstruktivni koraci.
Pročitajte još:
