Zašto se Kosovo i Krim ne mogu porediti 

Petronijević je govorio o međunarodno-pravnim aspektima razlike Kosova i Krima u okviru onlajn održanog okruglog stola na temu „Uloga građanskog društva u osiguranju stabilnosti u Crnomorsko-balkanskom regionu“, uključivši se iz Ruskog doma u Beogradu. Na okrugli sto su pozvani predstavnici Saveta federacije, Državne dume, Federalne skupštine, Ministarstva spoljnih poslova, Saveta ministara Republike Krim, Društvene komore, kao i predstavnici naučne zajednice, iz Rusije i inostranstva.

Kosovo i Krim različiti

U osvrtu na sve češću praksu da se povlače paralele između Krima i Kosova, Petronijević je konstatovao da je isticanje sličnosti između ova dva slučaja rezultat nedostatka ozbiljnije međunarodno-pravne analize. Uz podsećanje da je Kosmet za Srbe sveta zemlja i da nije slučajna izreka „Kosovo je srce Srbije“, on je primetio da i Krim ima veliki značaj za ruski narod i državu.

„Istorijski posmatrano, i Rusija i Srbija su ova dva područja, u više navrata, istorijski gubili i vraćali. Nekako se vraćanje ovih teritorija poklapalo sa statusom samih država. Vraćanje Kosova ili Krima predstavljalo je početak rasta i snaženja Rusije i Srbije, a periodi njihovog gubitka početak stagnacije i slabljenja“, rekao je Petronijević i dodao da je Kosovo u sredozemnom basenu gotovo isto toliko važno koliko Krim u crnomorskom.

„Ovo bi ujedno bile jedine sličnosti između Krima i Kosova“, naveo je Petronijević, ističući da su s druge strane razlike toliko velike da je gotovo neumesno stavljati znak jednakosti između međunarodno-pravnog statusa Kosova i Krima.

On je izložio istorijat kosovskog pitanja, posebno istakavši etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije koje se dogodilo nakon NATO bombardovanja SR Jugoslavije, kao i odluku Prištine 2008. o samoproglašenoj nezavisnosti.

„Trenutna situacija sa Kosovom je takva da više od polovine zemalja u svetu ne priznaje Kosovo kao državu, zbog čega Kosovo ne može postati punopravna članica UN, niti može faktički postati samostalna država. Zbog svega toga, od strane Zapada, prvenstveno SAD , a i od strane EU, na Srbiju se vrši višedecenijski pritisak da prihvati i prizna ovakvo protivpravno stanje kao pravno. Srbija to nikada neće i ne sme učiniti“, poručio je Petronijević. On je skrenuo pažnju da kosovski Albanci nikada nisu održali referendum o osamostaljenju, niti su na to po Ustavu i zakonu imali pravo, a ovakav  referendum nije organizovan ni na nivou Srbije, kao i da je odluka o secesiji doneta deklaracijom „kosovske skupštine“.

Kosovo izvor nestabilnosti

SAD, kako je dodao, u međuvremenu permanentno Kosovo koriste kao izvor nestabilnosti u Evropi, podržavši stvaranje kriminalne kvazi države, koja je istovremeno baza muslimanskih terorističkih ekstremista na Balkanu.

Krim je dotle u vreme SSSR bez ikakvog pravnog osnova i bez referenduma predat tadašnjoj Republici Ukrajini iako je bio u sastavu Ruske Federacije. Nakon raspada SSSR-a, Krim je bio u sastavu Ukrajine do „narandžaste revolucije“, što je dovelo tu zemlju na ivicu građanskog rata. Imajući to u vidu, stanovnici Krima su organizovali referendum i ogromnom većinom odlučili da se Krim sa Sevastopoljom vrati pod suverenitet Rusije, a promena statusa izvršena je nenasilno, bez žrtava i sukoba, podsetio je advokat.

„Sa druge strane, kosovski Albanci nisu imali nikakvog pravnog osnova za otcepljenje dela teritorije Srbije, niti su imali pravnog osnova za eventualno sprovođenje bilo kakvog referenduma“, ocenio je Petronijević i dodao da je jedini osnov za njihovu secesiju sila koju su zemlje članice NATO-a protivpravno upotrebile protiv Srbije, te da je Kosovo protivpravnim ratom okupirano od strane Alijanse.

Na okruglom stolu učestvovali su, između ostalog, Georgij Muradov, predsednik Asocijacije za međunarodnu saradnju i stalni predstavnik Krima pri predsedniku Rusije, Mihail Aničkin, predstavnik Društvene komore, vladika Leonid, zamenik predsednika Odeljenja za spoljne crkvene veze RPC, predstavnici nevladinih organizacija iz Bugarske, Grčke, Turske...

Vladika Leonid se u svom izlaganju posebno se osvrnuo na situaciju na Balkanu, podsetivši i na probleme i, kako je rekao, genocid nad srpskim stanovništvom na Kosmetu, na razaranje crkava u pokrajini, ali i na položaj vernika SPC u Crnoj Gori. Kritikovao je diskriminaciju vernika i nastojanja snaga predvođenih predsednikom Milom Đukanovićem da proguraju sporni Zakon o slobodi veroispovesti i tzv. Crnogorsku pravoslavnu crkvu.

„Milo Đukanović je pokušao da u Crnoj Gori ono što je pokušao Petar Porošenko u Ukrajini, ali se njegova karijera završila kao i Porošenkova“, ocenio je vladika Leonid, ističući da je cilj takvih raskolničkih projekata potkopavanje sveukupnog pravoslavlja.

Pročitajte i:

• Centralizacija Bosne i nezavisno Kosovo: Amerika i Nemačka ponovo na istom zadatku
• Šta se krije iza prištinskog odgovora Rusiji
• Baš čudno pišu nezavisnost Kosova: Novu zapadnu ofanzivu ponovo dočekuje jasna poruka Rusije

Pogledajte i emisiju „Od četvrtka do četvrtka“ – Srbija ima snage da kaže „ne“ ako joj traže da se ubije