Kamion-prvenac
Sovjetska industrija, koja se šezdesetih godina prošlog veka razvijala velikom brzinom, osetila je da joj nedostaju velika vozila.
Za novu fabriku izabran je Naberežnije Čelni - grad u Tatarstanu, gde je 1969. godine pokrenuta izgradnja pogona projektovanog za proizvodnju 150.000 automobila godišnje.
S obzirom da se kvalitet puteva poboljšavao, da su se u državi gradili novi autoputevi, projektanti se nisu usredsredili samo na prohodnost nego i na udobnost i karakteristike kamiona.
Uzeli su u obzir evropsko iskustvo proizvodnje kamiona sa motorom ispod kabine. Ovo je omogućilo da kabina bude udobnija i prostranija, vidljivost bolja i efikasnije iskorišćena dužina vozila.
Ovom projektu su se priključili i eksperti moskovskog auto-giganta ZiL, koji su imali veliko iskustvo u razvoju kamiona od nule i njihovom lansiranju u proizvodnju.
U to vreme stručnjaci iz ZiL-a su napravili eksperimentalni model pod oznakom ZIL-170, koji je služio kao prototip prvog Kamaza. Na njegovoj osnovi razvijena je čitava porodica tro-osovinskih vozila nosivosti najmanje osam tona.
Za nekoliko godina ZiL je razvio nekoliko desetina primeraka perspektivnog kamiona. Prototipovi su voženi po putevima i terenima u severnim i južnim regionima Sovjetskog Saveza. Na osnovu rezultata ispitivanja kamione su dorađivali, otklanjali nedostatke i tražili optimalna konstruktivna rešenja.
Tada su KamAZ upoređivali sa inostranim kamionima kompanija „Ford“, „Mercedes“ i Internešnal“.
Popravka na „kolenima“
U februaru 1976. godine prvi serijski Kamaz-5320 sišao je sa proizvodne trake u Naberežnim Čelni. Po sovjetskim standardima bio je to vrlo udoban kamion, prostrana kabina sa tri sedišta, zvučna i toplotna izolacija, sigurnosni pojasevi, sedište na podešavanje za vozača, visok položaj za sedenje, koji pruža dobar pogled na put.
Kamion je dobio novi osmocilindrični jedanaesto-litarski dizel sa 210 konjskih snaga i petostepeni menjač sa reduktorom, što znači da ima deseto stepeni prenos. A za lakši start po hladnom vremenu, obezbeđeni su grejači paljenja. Rezervoar za gorivo je od 200 litara. Potrošnja dizel goriva u ovom slučaju iznosila je oko 30 litara na sto kilometara pri brzini od 80 kilometara na sat. Kočnice su pneumatske, doboš kočnice.
Prve dve godine fabrika je proizvodila tri verzije Kamaza: kamion od osam tona, kiper i tegljač nosivosti od deset i dvadeset tona. Zatim su razvili kamion sa povećanim međuosovinskim rastojanjem, šleper i kiper za poljoprivredu.
Jača strana ovih kamiona je održavanje. Moguće je bilo otkloniti kvar „na kolenima“, što je bilo veoma važno u odsustvu razvijene mreže auto-servisa u SSSR-u. Pored toga, konstruktori su pokušali da pojednostave održavanje tako što su povećali stabilnost podešavanja, smanjili broj mesta za podmazivanje i koristili šrafove.
Sport i rat
Početkom osamdesetih u Naberežnim Čelni pokrenuta je proizvodnja terenskog vozila od šest tona pod indeksom 4310, koji je prvenstveno bio namenjen za vojsku. Ugrađeno vitlo, koncept 6x6 i povećani razmak od tla omogućili su da se prevaziđe gotovo svaki terenski put.
Vojni Kamaz je vatreno krštenje imao u Avganistanu. Ovi kamioni su bili osnovno sredstvo za prevoz ruske vojske i tereta i dokazali su se. Nije stvar u većoj udobnosti u poređenju sa drugim vojnim vozilima, već su kamioni Kamaz bili iznenađujuće pouzdani i laki za manevrisanje.
Fabrika se prvi put susrela sa sankcijama Zapada tokom rata u Avganistanu. Američka kompanija „Ingersoll Rand“ je osamdesetih godina pod pritiskom Stejt departmenta prestala da isporučuje delove i komponente za automatsku liniju za obradu cilindara motora prema ranije zaključenom ugovoru.
Zavisnost od inostranih dobavljača nivelisana je uključenjem Akademije nauka i vodećih naučno-istraživačkih instituta u razvoj kamiona.
Tokom 45 godina više od dva miliona kamiona različitih modifikacija je napravljeno u fabrici u Naberežnim Čelni. Stotine hiljada kamiona Kamaz prešlo je sve puteve SSSR-a i Rusije, mnogi modeli isporučeni su i nastavljaju da se isporučuju u desetinama zemalja širom sveta.
Nastala je i fabrička ekipa „KAMAZ master“, koja je učestvovao u reliju kamiona. Tada su još uvek nepoznati sovjetski trkači, neočekivano za sve, uspeli da osvoje nagrade.
Ekipa je 1990. godine učestvovala na reliju „Dakar“ u kategoriji kamiona. Već 1996. godine su odneli pobedu. Od tada su se kamioni Kamaz 27 puta borili za šampionsku titulu sa svetskim liderima automobilske industrije i pobedili 15 puta.
