Neandertalci su se pojavili na Zemlji pre oko 200.000 godina, tokom pleistocena. Izumrli su pre oko 40.000 godina, a naučnici veruju da je njihovom nestanku doprinela kombinacija više faktora. Međutim, novo istraživanje ukazuje kako je moguće da se radi o samo jednom katastrofalnom događaju.
Zemljino magnetno polje je presudno za opstanak života na planeti jer štiti ozonski omotač od solarnih vetrova, kosmičkog zračenja i opasne radijacije.
Najjača snaga magnetnog polja je na polovima, ali oni nekad zamene mesta. Jedan takav događaj, poznat kao Lašampova ekskurzija, dogodila se pre 42.000 godina i trajao je manje od 1.000 godina.
Prema rezultatima studije, objavljene u časopisu „Sajens“, taj događaj, kao i dramatično slabljenje magnetnog polja, rezultirali su drastičnim klimatskim promenama.
„To je verovatno izgledalo kao kraj sveta“, rekao je profesor Kris tarni sa Univerziteta Novi Južni Vels, jedan od koautora studije.
Ranija istraživanja tvrdila su da je Lašampova ekskurzija imala mali uticaj na planetu, jer nisu bila usmerena na period kada su polovi zamenili mesta.
Međutim, nova studija tvrdi da su promene tokom ovog događaja imale dramatične posledice i da su izazvale ekstremne klimatske uslove, te kako postoji mogućnost da su dovele do izumiranja velikih sisara.
„Vidimo veliki rast ledenog pokrivača u Severnoj Americi. Vidimo kako se tropski pojas na zapadnom Pacifiku dramatično menja u tom trenutku i kako vetroviti pojas u južnom delu okeana isušuje Australiju“, kaže profesor Kris Tarni.
Naučnici navode kako su te promene dovele do toga da se neandertalci sakriju u pećinama koje su ih štitile od loših vremenskih prilika. Takva situacija mogla je da podstakne suparništvo među našim precima, što je na kraju dovelo do nestanka neandertalaca.
Naučnici su koristili analizu radioaktivnog ugljenika u svojoj studiji. Proučavali su skok nivoa ugljenika-14 u atmosferi, koji nastaje usled pojačanog kosmičkog zračenja. Ispitujući veliki broj različitih materijala širom sveta, ustanovili su da su glavne promene u životnoj sredini nastale u isto vreme kada i skokovi nivoa ugljenika-14.
Naučnici navode da Zemljini polovi menjaju mesta na svakih 200.000 do 300.000 godina, dok neki upozoravaju da je taj proces ponovo počeo jer Zemljino magnetno polje slabi već godinama.
Međutim, drugi naučnici odbacuju takvu ideju, ali se slažu da bi, ukoliko se desi, obrtanje polova predstavljalo veliku opasnost po život na planeti.
„Ne znači da će se takav događaj desiti, ali ako dođe do njega, bio bi apsolutno katastrofičan“, rekao je Alen Kuper, jedan od naučnika koji su učestvovali u studiji.
Pročitajte još:
