00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
I pradeda Viktora Troickog zadužio Srbiju
06:55
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Kako se Minhenska konferencija pretvorila u NATO samit: Evropa se vraća pod skute Amerike

© AP Photo / Benoit TessierMinhenska konferencija 2021. godine
Minhenska konferencija 2021. godine - Sputnik Srbija, 1920, 20.02.2021
Pratite nas
Neskriveno zadovoljstvo zbog odlaska Trampa, apostrofiranje Rusije i Kine kao izazova za SAD i EU i povratak vodećih zemalja Evrope pod skute Amerike, obeležili su Minhensku bezbednosnu konferenciju, koja je održana onlajn. Sagovornici Sputnjika ocenjuju da se konferencija u Minhenu iz globalnog foruma pretvorila u mini NATO samit.

Ekspert za međunarodne odnose Srđan Perišić ocenjuje da se konferencija koja je počela optimistično, obraćanjem generalnog sekretara UN Antonija Gutereša koji je poručio da je svet multipolaran i da „treba da ojačamo multilaterilazam, a ne da gradimo nove birokratije“, završila krahom jer je on u tom stavu ostao usamljen, dok su se lideri Nemačke, Francuske i Velike Britanije svojim snishodljivim izlaganjima dodvoravali Vašingtonu i time pokazali svu slabost politika zemalja koje predvode i Evropske unije u celini.

Minhenska konferencija kao mini NATO samit

„Moj glavni utisak je da je ovo bio neki mini NATO samit. Naime, Bajden je rekao da se Amerika, koja je četiri godine bila izvan Evrope, sada vraća i to kroz jačanje transatlantske zajednice. A šta je drugo transatlantska zajednica nego NATO? Sa druge strane, Angela Merkel i Emanuel Makron su, na neki način, trčali u susret toj Bajdenovoj obnovi ideje transatlantizma i praktično nudili Nemačku i Francusku jačanju tih veza. Mislim da nemačka kancelarka svojim izlaganjem na ovoj konferenciji na loš način završava svoju političku karijeru, s obzirom na to da su svi od nje očekivali da iskaže neki malo nezavisniji stav Evropske unije i Nemačke u odnosu na SAD. To se, međutim, nije dogodilo. Naprotiv“, kategoričan je Perišić.

Sličan ton je, kako navodi, u svom izlaganju imao i predsednik Francuske, iako je u jednom momentu rekao da Evropa treba da izgrađuje i svoju odbrambenu i bezbednosnu dimenziju.

„Međutim, ta dimenzija je kompatibilna i ne ugrožava odbrambenu dimenziju transatlantske zajednice, odnosno NATO-a. Dakle, ni on tu poziciju ne vidi kao nezavisnu poziciju Evrope. Praktično, svi govornici konferencije u Minhenu su poslali poruku celom svetu da je NATO, zapravo, glavni politički forum za donošenje bilo kakvih političkih, strateških, bezbednosnih, geopolitičkih, pa čak i geoekonomskih i pandemijskih odluka transatlantske zajednice“, kaže Perišić.

Najava zaoštravanja i mobilizacije Zapadne Evrope

I bivši ambasador Milisav Paić, predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga, smatra da je skup pod nazivom „Obnavljanje transatlantske saradnje, suočavanje sa globalnim izazovima“ bio više jedna saveznička konferencija nego forum na kome bi i druge zemlje mogle da iznesu svoje stavove. Tome u prilog govori činjenica da se od ljudi koji su izvan NATO obratio samo šef Svetske zdravstvene organizacije, jer je kovid prioritetna tema za ceo svet.

„Minhenska bezbednosna konferencija izgubila je značaj foruma u kome bi sve strane raspravljale o bezbednosnim interesima svih zemalja i jačanju međunarodnog mira i bezbednosti. Ovo je praktično bio skup koji je trebalo da homogenizuje Zapad, da obnovi neke međusavezničke odnose i jasno najavljuje da će u narednom periodu tu biti dosta diplomatske konfrontacije, odnosno da ti odnosi na relaciji Zapad-Rusija i Zapad-Kina idu u smeru određenog zaoštravanja. Tu Sjedinjene Države, pod geslom potrebe obnavljanja međusavezničkih odnosa, zapravo pokušavaju da mobilišu, pre svega Zapadnu Evropu, da ih sledi u toj politici“, upozorava Paić.

U tom smislu je, kako dodaje, i govor američkog predsednika Bajdena bio manje-više programatski i na očekivanim linijama.

„Njegov osnovni moto je da se Amerika vratila na svetsku scenu, kao da Tramp nije ni bio na njoj, a prioriteti koje je izneo pokazuju u kom pravcu će se kretati američka spoljna politika u naredne četiri godine. Jedan je takozvano „obuzdavanje“ Ruske Federacije, gde je Bajden naglasio da će Amerika čvrsto da stoji iza Ukrajine, a posebno je apostrofirao i da SAD treba da se suprotstave ruskom „korumpiranju“ demokratije. Drugi je Kina, koju sada posmatraju kao silu koja raste i postaje sve veći izazov za interese ne samo Amerike, već i Zapada. Bajdenova preokupacija je, naravno, i pitanje nuklearnog programa Irana“, komentariše Paić uz ocenu da Bajden, u osnovi, ništa drugo nije ni mogao da ponudi jer je čovek koji ima svoje spoljnopolitičke kalupe i bilo bi teško očekivati da bi u ovim godinama nešto mogao da promeni.

Ono što je bilo interesantno, napominje Paić, je obraćanje generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, koji je zapravo te Bajdenove naglaske još više pojačao.

„I on je govorio o ruskoj opasnosti po Evropu i zapadne interese, ali je sa druge strane izdvojio i Kinu i njenu rastuću vojnu moć, uz isticanje potrebe da članice NATO-a izrade zajedničku strategiju suprotstavljanja rastućem vojnom prisustvu Kine u koju bi, kako je naveo, trebalo uključiti i „prijateljske“ zemlje poput Japana i Australije“, primećuje Paić.

Spašavanje kriza na Zapadu konfrontacijom sa Rusijom

Delovalo je, primećuje profesor Srđan Perišić, kao da su učesnici skupa jedva dočekali da se okupe, pa makar i onlajn, na konferenciji gde neće biti Donalda Trampa.

„Očigledno da će oni sve buduće forume, bezbednosne, političke i ekonomske, usmeravati u pravcu da pokažu da je Rusija neprijatelj i da je Kina sledeći izazivač zapadnom svetu i transatlantskoj zajednici, te da je potrebno taj transatlantski svet još čvršće uvezati kroz delovanje NATO-a. To je, uostalom, Bajden i rekao pominjući Član 5 NATO-a, koji glasi da je „napad na jednu, napad na sve članice“. Dakle, jasno se vidi da je na ovoj konferenciji glavna tema bila Rusija i političko jedinstvo Amerike i vodećih zemalja EU u okviru NATO-a“, ističe Perišić.

Izlaganja učesnika skupa su, zaključuje Perišić, konferenciju odveli u potpuno drugom pravcu od onog koji je u svom govoru najavio generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

„Međutim, sa stanovišta međunarodne politike taj njihov pravac je potpuno iracionalan, jer ja ne vidim način na koji će oni ove svoje ideje da realizuju u praksi, osim konfliktnog. Ne vidim drugi način osim pokušaja da svoje razne, multivektorske krize koje su na Zapadu izbile u poslednoj deceniji, spašavaju tako što će Rusiju proglasiti za glavnog krivca za sve probleme“.

Na video konferenciji govorili su i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, šef SZO Gebrejesus, kao i Bil Gejts, a teme su bile i klimatske promene i globalna pandemija. Specijalno izdanje bezbednosne konferencije, kako je saopšteno, nije zamena za godišnju konferenciju, ali treba da ponudi smernice za debate u Minhenu koje će biti vođene kada epidemiološka situacija to dozvoli.

Više o tome kako američki predsednik Bajden planira da menja SAD i svet, ali i kakav je ruski odgovor na to, pogledajte ovde:

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala