Naš sagovornik napominje da je često sa patrijarhom, osim teoloških, vodio i razgovore o umetnosti i kulturi. Kao čovek koji ima iskrenu potrebu za umetnošću, ne treba se začuditi ako patrijarha Porfirija budemo videli na pozorišnim ili bioskopskim predstavama, dodaje Gajšek.
Rokenrol i filmovi, pozorište i vera
Upečatljiv deo druženja sa patrijarhom bilo je i gledanje umetničkih filmova, bilo u manastiru Kovilj ili u Zagrebu, gde je bilo prethodno patrijarhovo sedište kao mitropolita zagrebačko-ljubljanskog.
Gajšek napominje da je i muzika jedna od ljubavi srpskog patrijarha.
„Već je svima jasno i prepoznatljivo koliko su rokeri bili vezani i stekli duboke prijateljske i duhovne veze sa patrijarhom Porfirijem jer su upravo osetili tu njegovu širinu. Jedan broj ljudi u crkvi sklon je da okarakteriše rokenrol i džez kao nešto što je strano hrišćanstvu. Ja se, kao i patrijarh Porfirije sa time ne slažem; to je rokenrol milje osetio. Često su rokeri dolazili i na liturgije, nije im bilo teško da ustanu u tri, četiri ujutru kako bi bili u Kovilju i da oko pet, šest sati prisustvuju liturgijama“, kaže Gajšek.
Nikada nisam Porfirija video ni gnevnog, niti spremnog da osudi bilo šta što smo mi „obični smrtnici“ spremni, navodi naš sagovornik govoreći i novom srpskom verskom poglavaru.
„On je pravi Hristov apostol, apostol ljubavi koja nema u sebi ništa od srdžbenog ili borbenog. Na raznim mestima ponavljao je reči apostola Pavla „kada sam slab, onda sam jak“ – da kada smo slabi, ali sa Bogom, dobijamo to što nam je potrebno. Čovek izuzetne širine, velikog obrazovanja, visoke kulture.“, kaže Gajšek o novom patrijarhu.
Naslednik katedre Vladete Jerotića
Gajšek se prvi put sreo sa patrijarhom devedesetih godina, kada je radio na dokumentarnom filmu o pravoslavnom monašenju; tada je intervjuisao patrijarha o teološkom pogledu na monaški život. Nešto kasnije, počeo je da odlazi u manastir Kovilj, gde je novi srpski patrijarh bio iguman.
Kasnije, gospodin Porfirije je, uz akademika Vladetu Jerotića, bio jedan od najčešćih i najdražih gostiju emisije „Agape“, koju je Gajšek vodio.
„Bilo je jako zanimljivo slušati kada u dijalogu imate psihologa i psihoterapeuta i jednog teologa, koji je, rekao bih, takođe psiholog i psihoterapeut u praksi. On ima izuzetno znanje iz tih nauka. Kada je Vladeta Jerotić osnovao predmet koji se zove pastirska psihologija, prvi student koji je izašao da polaže ispit bio je Porfirije Perić i dobio je devetku. Kasnije je Porfirije na tom predmetu nasledio profesora Jerotića, kada je on otišao u penziju“, kaže Gajšek.
