Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić nedavno je ponovo uzbunio javnost izjavom da status kvo ne postoji, da Kosovo nije naše i da što pre to treba shvatiti.
Njegov kolega, akademik i istoričar Ljubodrag Dimić smatra da je obaveza naših političara da brane srpski interes na Kosmetu ali da to čini i sam Kostić.
Kako predsednik SANU brani srpske interese
Na pitanje kako srpski narod treba da tumači reči predsednika akademije da Kosovo nije naše, kakvu nam on onda budućnost nudi, Dimić odgovara da mi zapravo treba da učinimo sve da ono sutra bude naše.
„Kao istoričar tako bih čitao tu poruku, ne bih fatalistički zabijao glavu u pesak i plakao nad time što ono nije u ovom trenutku naše. A nije naše zato što je albanske elita 140 godina radila na tome. Hajde da vidimo šta je potrebno da Kosovo postane naše, bez pogrešnog razumevanja tog prisvojnog oblika koji upotrebljavam. Koliko je potrebno tamo ulagati i obezbediti budućnost tom svetu. Koliko je potrebno taj svet da se izvuče iz nekih tradicionalizama koji su štetni i okrenuti ih nečemu što je pragmatizam ali ne samo odnosima sa Albancima već sa čitavim okruženjem. To su generacijski zadaci, jer se veliki ciljevi ne ostvaruju u jednoj generaciji već u nekoliko generacija,” kategoričan je Dimić.
On smatra da srpska politička elita koristeći znanja stručnjaka treba da napravi plan koji koji tom prostoru može da obezbedi neku drugu budućnost, a ne u okviru albanske države.
SANU ima uticaja na mišljenja političara ali…
Dimić kaže da postoji izvesna doza uticaja koliko SANU ima uticaja na tu politiku koja tek treba da se stvori ali da mu je teško da govori o tome. On se ipak vraća na kolegu Kostića i tezu da svako predstavlja pojedinca za sebe pod tim veličanstvenim krovom.
„Ako pogledate te bibliografije ljudi koji su se bavili Kosovom i Metohijom, pojaviće se samo u generaciji koja danas sedi u akademiji nekoliko stotina radova koji su posvećeni KiM, a ako gledate program rada akademije poslednjih nekoliko godina ili makar za taj mandatni period kolege Kostića videćete da transparentnije nego ikad ta institucija brani interese KiM” ali da to sve malo ko čita. Ipak, ohrabruje me što današnji političari umeju više da slušaju nego prethodni,” naglasio je naš sagovornik.
Kostića podržava 90 odsto kolega
Dimić kaže da srpska javnost ne treba da očekuje zajedničko saopštenje Srpske akademije nauka i umetnosti povodom kosovskog rešenja problema.
„Jedini zajednički stav te institucije bi bilo suprotstavljanje bilo kakvom obliku ostavke na koju bi se, a nadam se da neće, akademik Kostić odlučio. Pretpostavljam da bi tad postojao prostor da se članovi akademije izjasne kolektivno, a dok toga nema to znači da predsednik akademije uživa puno poštovanje i podršku 90 i nešto posto članova te institucije,“ smatra sagovornik Sputnjika.
Stav i predsednika Vladimira Kostića i većine akademika je da Akademija predstavlja skup mislećih ljudi koji imaju pravo na svoje mišljenje bez da se kroz neke kolektivne apele vrši neko unifikovanje onoga što ljudi koji čine akademiju nauka suštinski misle, kaže Dimić. Na taj način razmišljajući, dodaje on, svako od članova ima pravo da iznese svoje mišljenje i svako ima obavezu da brani izneto mišljenje, tj. pravo na samostalno mišljenje drugih. Dimić smatra da je u tom kontekstu reagovao kolega Kostić.
“To mišljenje Kostića nije izrečeno u mikrofon da bi bilo neoprezno, ono je napisano i SANU je to objavila. O toj formulaciji niko nije raspravljao prethodnih godina, a postavlja se pitanje zašto je to sada otvoreno. To ipak traži jedan drugi odgovor koji u ovom trenutku nemam,” kaže Dimić.
Albanci ne odustaju od ideje „velike Albanije“
Pitanje KiM je, dodaje naš sagovornik, otvoreno pre 140 godina i to ne na ovom prostoru isto kao što se i danas o njemu ne odlučuje ni u Prištini niti u Beogradu. To pitanje je otvoreno u predvečerje Berlinskog kongresa i još tada je Bizmark smatrao da nema Albanaca, pa da zbog toga ne treba da postoji ni Albanija. Bizmark je, podseća Dimić, odbacio sve zahteve koji su bili artikulisani u jednom krugu intelektualaca koji je delovao u Carigradu, a posle je to uobličeno u elemente koje je istakla Prizrenska liga.
Akademik Dimić naglašava da se tih primarnih ciljeva realizacije albanskog pitanja albanska elita do danas nije odrekla i da je u različitim formama smatrala da treba napraviti veliku Albaniju. Zbog toga, kaže on, ne treba da nas iznenađuju stavovi pojedinih političara u Prištini koji smatraju da je Albanija prostor koji legitimno obuhvata i deo Crne Gore, KiM, Makedonije i Grčke i od toga ne odustaju.
