„Želim najbolje za Beograd odnosno da u njemu stvaraju svetski poznati umetnici. Aleksandar Rukavišnjikov, autor spomenika Stefanu Nemanji, vajar je priznat u svetu. Savski trg su uredili veoma poznate španske arhitekte, park Ušće rekonstruisan je prema projektu danskog arhitekte Jana Gela, pored pasarele koja povezuje Kalemegdan i Savski kej postavljena skulptura veoma poznatog britanskog vajara Ričarda Dikona koju je radio sa Mrđanom Bajićem, a pečaške zone u centru grada uređivao je austrijski arhitekta Boris Podreka. Sve se to dogodilo poslednjih sedam godina i nastavićemo sa tim trendom“, rekao je Vesić, prenosi sajt Grada Beograda.
On je pojasnio da je ponudio ruskom vajaru Aleksandru Rukavišnjikovu da zajedno sa srpskim arhitektima i našim mladim vajarima uredi jedan park u Beogradu po ugledu na park Guelj u Barseloni.
„Jedna od turističkih atrakcija Barselone je park Guelj koji je delo čuvenog Antonija Gaudija. To je park koji ima svoju koncepciju i vredna umetnička dela. Želimo da imamo svoj park u Beogradu koji će biti uređen prema projektu Rukavišnjikova i oplemenjen umetničkim delima. Beograd je metropola koja zaslužuje ovakav park“, naveo je Vesić.
Kako je navedeno na gradskom sajtu, dela Aleksandra Rukavišnjikova nalaze se u mnogim zemljama sveta poput SAD, Danske, Španije, Južne Koreje i Švajcarske. Stvarao je „Nulti komentar”, spomenik Fjodoru Dostojevskom, kao i spomenike Mihailu Šolohovu, Nikolaju Kristofariju, Juriju Nikulinu ili skulpturu Gladijatora koja krasi stadion Spartaka iz Moskve.
„Rukavišnjikov je profesor na Moskovskom državnom akademskom umetničkom fakultetu. Stvorio je sopstveni stil koji ne može da se uporedi ni sa kim. Zato sam siguran da će Rukavišnjikov zajedno sa mladim srpskim vajarima i arhitektima stvoriti u Beogradu park koji će biti umetničko delo“, naglasio je Vesić.
On je dodao da će park u kojem će Rukavišnjikov raditi tek biti određen, a moguće je da to bude potpuno nov park.
Autor spomenika Stefanu Nemanji Aleksandar Rukavišnjikov govorio je za Sputnjik o svojim prvim utiscima nakon što je video svoje delo u punom sjaju, u okruženju Savskog trga, šta mu znače nagrade, među kojima je i Sretenjsko priznanje, kao i o tome kako reaguje na razne kritike koje su upućene spomeniku:
