Zaev je, čestitajući srpskoj zajednici u Severnoj Makedoniji Dan svetog Save, najavio da će u Skoplju biti obnovljen Srpski kulturni centar ali i vraćen srpski jezik u škole. Dobrosavljević koji je politički konsultant i savetnik Ivana Stoilkovića, predsednika Demokratske partije Srba u Severnoj Makedoniji i poslanika Sobranja, kaže da je otvaranje Srpskog kulturnog centra stvar prihvatanja i priznanja države Severne Makedonije da u toj državi postoji autohtono stanovništvo srpskog porekla. S druge strane, ima rezervu što se tiče obećanja da će se srpski jezik vratiti u škole ali i objašnjenje zašto je sve ovo veoma zasmetalo Bugarima koji su Srbe nazvali „dželatima“ Makedonije.
Priznanje da srpska zajednica postoji
„Mi imamo pravo na očuvanje svog identiteta u toj zemlji. Dakle, to je nešto što je od formiranja Makedonije kao države pa sve do sada bilo neka vrsta tabu teme, jer se nekako stalno prećutkivalo postojanje srpske kulturne zajednice u Makedoniji i ona je više zapravo služila kao neka vrsta biomase za asimilaciju i stvaranje nekih drugih etničkih entiteta,“ objašnjava Dobrosavljević.
Posle, kako kaže, decenija borbe srpskih političkih predstavnika u Makedoniji, na ovaj način je postojanje srpske zajednice priznato i omogućeno je normalno delovanje i funkcionisanje i očuvanje srpskog identiteta u ovoj državi.
„Srpski kulturni centar bi pre svega bio dom odnosno centar za srpske identitetske institucije. Dakle, okupljao bi kulturna društva, društva za očuvanje tradicije, nešto slično kao što je Srpska kuća u Podgorici,“ objašnjava naš sagovornik.
Teško sa povratkom srpskog u škole
Centar će, najzad, biti prostor u kome će predstavnici srpske zajednice moći da se okupljaju i održavaju sve programe koje se tiču očuvanja srpskog identiteta. Što se tiče najave povratka srpskog jezika u makedonske škole naš sagovornik je pomalo nepoverljiv.
„To je treći put da premijer Makedonije najavljuje tako nešto. Godine 2007 je ukinut srpski jezik u školama i ostao je kao fakultativni predmet. Tako da ću to obećanje primiti s rezervom jer ne znam da li je vlast u Skoplju zaista spremna da afirmiše srpski jezik,“ napominje naš sagovornik.
Bugarski strahovi
Dobrosavljević je prokomentarisao i oštre kritike Sofije povodom najave povratka srpskog jezika u makedonske škole. Bugarska ministarka spoljnih poslova Ekatarina Zaharijeva je tu ideju čak ocenila kao deo plana da se „jezik što više približi srpskom, a udalji od bugarskog“, uz opasku da je“ makedonizam ideja nastala u Beogradu i Moskvi”. Najdalje je otišao vicepremijer bugarske Krasimir Karakačanov koji je, govoreći o odnosima Skoplja i Beograda, rekao da Skoplje radije odaje počast svojim dželatima.
Dobrosavljević kaže da su takvi istupi rezultat strahova Bugarske.
„Njima je Makedonija slaba tačka u istoriji, jer je smatraju zapadanom provincijom Bugarske a makedonski jezik tretiraju kao vrstu dijalekta bugarskog. Bugari se stalno pitaju koliko je i da li ima uticaja Srba na dešavanja u Severnoj Makedoniji. A zapravo je to njihova stara istorijska rana jer taj prostor doživljavaju kao deo bugarskog korpusa“, objašnjava naš sagovornik.
Nezvanično oko sto hiljada Srba živi u Makedoniji
Dobrosavljević takođe ističe da u Severnoj Makedoniji po popisu iz 2002. godine živi oko 36.000 Srba, mada kako kaže, prema internim saznanjima taj broj ide između 60 do 100 hiljada ljudi koji su po poreklu Srbi ili pripadaju srpskoj zajednici ali su se iz nekih razloga izjasnili drugačije.
„Na kraju krajeva, ove godine trebalo bi da bude održan popis stanovništva u Severnoj Makedoniji pa se nadamo da ćemo tada dobiti relevantnu brojku o stanju srpske zajednice u Makedoniji,“ dodaje on.
Iz starog centra sve je u depou
Inače, Srpsku kulturni centar u Skoplju je bio kutak u glavnom gradu Makedonije gde je na besplatnoj usluzi čitaocima uvek bila dobra bibliotečka ponuda srpskih izdanja, mahom darovanih od Narodne biblioteke Srbije, čitaonica sa srpskom štampom, prostor gde su nekoliko godina održavani časovi fakultativne nastave srpskog jezika, književne radionice, predavanja, pesnički susreti, izložbe, tribine... Od zatvaranja kompletan bibliotečki fond i nastavne knjige, pomagala za fakultativnu nastavu na srpskom, smešteni su depo.
