Prolazak ekonomiste Andresa Arauza i lidera indigenog stanovništva Jakua Pereza, obojice levičara, u drugi krug predsedničkih izbora u Ekvadoru prvi je korak ka velikoj pobedi levice u toj zemlji, smatra hispanista Rajko Petrović iz Instituta za evropske studije.
Levica Latinske Amerike se budi – zbog desnice
„Čini se da se Ekvador polako ali sigurno pridružuje tom novom „ružičastom talasu“ u Latinskoj Americi, odnosno povratku levičara na vlast u nizu zemalja – od Argentine, gde je 2019. na predsedničkim izborima pobedio Alberto Fernandez, preko Bolivije, gde je 2020. na vlast došao Huan Arse, bivši ministar ekonomije Eva Moralesa. U Čileu imamo ustavne reforme koje će građani najverovatnije ove godine potvrditi na referendumu“, podseća Petrović.
Povratak levice na vlast u Latinoameričke države koji je počeo 2019, kada je u Argentini na predsedničkim izborima pobedio Alberto Fernandez, prema rečima našeg sagovornika, događa se sa istim zanosom kao kada se, početkom veka, dogodio prvi talas levičarskih vlada upravo zbog aktivnosti desničarskih režima.
„Mislim da je primer Žaira Bolsonara u Brazilu bio prilično otrežnjujući, s obzirom da je on došao na vlast kao predstavnik krajnje populističke desnice i pokazao da krajnja desnica, kakva je u Latinskoj Americi najčešće i prisutna, kada uzme vlast u svoje ruke, želi da u potpunosti neutrališe svoje levičarske protivnike“, napominje Petrović.
Za latinoameričku levicu bili su otrežnjujući i primeri Bolivije i Čilea, dodaje on – u Boliviji je, u sadejstvu stranih agentura i domaćih političara pokušano da se negira izborna volja građana, dok je u Čileu predsednik Bastijan Pinjera, multimilijarder, pokazao da desnica nije spremna da organizuje vanredne izbore, kako bi građani mogli da iskažu svoje nezadovoljstvo. Masovni protesti protiv Pinjere u Čileu traju već skoro dve godine – uprkos tome, on je još 2019. izjavio da mu ne pada na pamet da se odriče vlasti.
Sve ove stvari su, prema mišljenju našeg sagovornika, otreznile latinoameričku levicu, uspavanu i uljuljkanu tokom godina provedenih na vlasti. Petrović predviđa da će se najjači sudar između levice i desnice na latinoameričkom kontinentu dogoditi u Brazilu 2022. – tamo će, uveren je on, bivši predsednik Lula da Silva pokušati da se vrati na vlast.
Dvojica levičara u izbornoj trci
U Ekvadoru, Andres Arauz, sledbenik bivšeg levičarskog predsednika Rafaela Koree, osvojio je, prema zvaničnim podacima 31,5 odsto glasova, dok je Perez zadobio podršku 20,4 odsto građana. Iako su ankete govorile da je oko polovine birača neodlučno i da prednost ima Arauzov glavni rival konzervativac Giljermo Laso, ništa se od predviđanja nije obistinilo.
Glasači su, po svemu sudeći, itekako znali za koga da glasaju, a Laso je osvojio 19,97 odsto glasova. Nisu se obistinila ni predviđanja da će izlaznost na izborima biti mala zbog epidemije koronavirusa – ova predviđanja demantovali su dugi redovi ispred glasačkih mesta.
Dok se Arauz obećava finansijsku pomoć u iznosu od 1000 američkih dolara samohranim domaćicama, kao i za subvencionisanje lokalnih samouprava i njihovih javnih službi sa tri milijarde dolara, Perez sebe opisuje kao lidera indigenog stanovništva i borca za zaštitu životne sredine – zalaže se za zabranu otvaranja novih rudnika i ograničenje davanja koncesija za proizvodnju nafte.
Laso, pak, bivši investicioni bankar koji se (bezuspešno) kandiduje treći put, obećao je privlačenje stranih investicija.
Ekvador se odlikuje specifičnošću da je, i pored toga što desnica u toj zemlji nije dobila izbore od 2007, ipak vladala zemljom od 2017. Rafaela Koreu, jednu od ikona južnoameričke levice, 2017. nasledio je Lenjin Moreno, njegov blizak saradnik, koji je, umesto da nastavi politiku svog prethodnika kako je obećao glasačima, prihvatio politiku neoliberalizma, Koreu osudio zbog navodne korupcije (Korea živi u izgnanstvu u Belgiji) i izazvao masovne demonstracije zbog poskupljenja goriva 2019.
Moreno je napravio i snažan zaokret u spoljnoj politici – raskinuo je sve saveze koje je njegov prethodnik sklopio sa levičarskim režimima na kontinentu i postao jedan od najvernijih saveznika Vašingtona. U sklopu tog zaokreta je i izbacivanje osnivača Vikiliksa iz ekvadorske ambasade u Londonu.
Arauz, pak, nije krio svoje veze sa Koreom i njegovim pokretom Građanska revolucija i naglašavao da će mu bivši predsednik biti „savetnik kome najviše veruje“. Drugi krug izbora u Ekvadoru zakazan je za 11. april.
