Film „Dara iz Jasenovca“ reditelja Predraga Antonijevića, ostvarenja koje je izabrano za srpskog kandidata za 93. Oskara, premijerno će se danas prikazati u Americi.
Bernbaum u intervjuu za Radio Srpske kaže da se prvi put logor Jasenovac ovako tretira u filmu, a njegov prvenstven značaj jeste opis i predstavljanje nekoliko najvažnijih njegovih celina.
„Drugi njegov značaj je opisivanje životne priče jedne devojčice po imenu Dara, koja je bila primorana da se suoči sa problemima tog doba u tim uslovima, s kojim se nijedno dete tog uzrasta nikada ne bi trebalo suočiti. Ovaj film takođe predstavlja još nekoliko važnih činjenica o Jasenovcu odnosno o jedinstvenim karakteristikama tog logora smrti i uključujući činjenicu da je logor Jasenovac imao posebno odeljenje za djecu. To su bila srpska deca koja su prebacivana u Hrvatsku, kod katoličkih porodica čime je njihova istorija bila potpuno promenjena. Film pokazuje tenziju i iscrpljujuću borbu između dve strane hrišćanstva, katolika i pravoslavaca. Činjenica je da je Holokaust bio namenjen istrebljenju Jevreja, dok je namena Jasenovca bila sistemsko istrebljenje Srba i Roma, ali takođe i Jevreja od strane ustaškog režima i nacista“, dodaje Bernbaum.
Američki magazin Varajeti, jedan od najuticajnijih filmskih časopisa na svetu, objavio je kritiku filma „Dara iz Jasenovca“, u kojem je srpski kandidat za Oskara, između ostalog, okarakterisan kao „prikriveni primer srpske nacionalističke propagande“. Možete li nam reći Vaše mišljenje o toj kritici ?
- Postoji nekoliko odgovora na ovo pitanje. Autor kritike Džej Vajsberg izjavio da je ovaj film antihrvatski i antikatolički. E sad, nemoguće je napraviti film o ubijanju jednog naroda od strane drugog, bez da budeš optužen da si protiv jednog naroda. Na primer, da sam napravio film o Holokaustu u Slovačkoj, bio bih shvaćen kao protivnik Slovaka i katolika, jer je tokom Drugog svetskog rata, vrhovni poglavar Slovačke bio rimokatolički sveštenik. Pre nekoliko godina napravio sam film koji se zove „Zavera“. Kako se niko ne bi mogao smatrati antinacističkim ili antinemačkim kada se rekonstruiše sastanak 15 visokih nemačkih vlada, vojnih zvaničnika i vođa nacističke stranke na kojoj su svi prisutni podržali ili barem kapitulirali pred odlukom da se centri za ubijanje grade kao plinske komore i krematoriji da ubiju milione ljudi?
Kako napraviti takav film a da ne budete osuđeni kao protivnik Nemaca i nacista?! Tako da, kada kažu da ste protiv katolika i ustaša, veoma je važno reći da to govori istinu o Jasenovcu i progonu i ubijanju Srba, Jevreja i Roma, jer je to, u stvari, ono što se zapravo desilo. Drugo, autor kritike nije primetio da je određeni broj Hrvata u ovom filmu prikazan u dobrom svetlu, jer na kraju filma Daru spasava Hrvatica. Takođe, predstavili smo ono što se u istoriji Holokausta nazivalo „siva zona“, odnosno loši muškarci i žene koji imaju krvi na svojim rukama čine dobro, a dobri ljudi i žrtve primorani su da čine zlo kao i da naškode ostalim žrtvama. Kao treće, autor kritike Vajsberg nije shvatio poentu – prvi i pravi problem ovih logora bio je taj da su se ljudi tamo svakodnevno suočavali sa životom i smrti, mnogo puta za kratko vreme, i to je činjenica koja daje snagu ovom filmu.
Vi ste boravili Republici Srpskoj 2013. godine kada se prisustvovali pomenu u Donjoj Gradini i govorili na pomenu žrtvama usaškog zločina u sistemu koncentracionih logora Jasenovac. Znamo da ste bili jedan od prvih ljudi iz sveta izvan granica bivše Jugoslavije koji je istraživao stradanja – genocid i Holokaust na području bivše Jugoslavije, kao i sistem koncentracionih logora Jasenovac. Možete li nam reći kako Vi gledate na stradanja u koncentracionom logoru Jasenovac?
- Moja reakcija o patnji i stradanjima naroda na ovim prostorima je zaista tužna i ono što se desilo ovde je tragično. Duboko se identifikujem sa žrtvama zbog patnje koju su pretrpeli u uslovima u kojima su bili. Ta patnja je nemerljiva. Upravo ono što je dalo snagu ovom filmu jeste desetogodišnja devojčica koja je kroz silna dešavanja morala zaštititi svog brata, a pri tome da svedoči o onome što nikada nijedno dete ne bi trebalo videti, koja je, prolazivši kroz sve ove situacije, izgubila svoje detinjstvo. Kada to vidite, ne možete učiniti ništa osim poistovetiti se sa patnjom ovog deteta sa željom da ste mogli nešto učiniti da bi pokušali promeniti okolnosti.
Koliko je za Vas, kao istraživača koji se bavi pitanjem Holokausta, važno što je snimljen film o Jasenovcu?
- Mislim da je veoma bitno istražiti težnje čoveka da čini zlo, dok je s druge strane sposobnost ljudi da se suoče sa zlom koje im je učinjeno. Vremenom, uključio sam se u stvaranje ovog filma, jer je režiser moj dugogodišnji prijatelj, želeli smo ovaj film napraviti već nekoliko godina unazad. Prihvatio je moj savet i saradnju, poštujem ga kao stvaraoca filmova i postalo mi je veoma važno da ovaj deo važne istorije tretiram iskreno i časno bez ikakve propagande, kao i da pomognem svom prijatelju da ovaj film napravi što je bolje moguće.
Kako je došlo do saradnje sa srpskim rediteljem i glumcima i kako je bilo snimati ovaj film?
- Pa počnimo prvo s tim šta smo trebali da uradimo kako bismo pronašli i regrutovali decu. Otišli smo u sela iz kojih su pre 75-80 godina deca bila odvođena u Jasenovac, nismo koristili profesionalne glumce među decom, okupili smo one koji su dorasli ovom zadatku. Pogledali smo preko 15.000 dece pre nego što smo našli devojčicu koja glumi Daru, a birali smo pažljivo jer je ona bila nevino dete. Znate da svaki film zahteva ugao gledanja, u ovom filmu taj ugao se ogleda kroz oči deteta, kroz oči Dare, nasilje nije mnogo zastupljeno, nego reakcije Dare na nasilje kojem svedoči.
Koristili smo profesionalne glumce, jedna scena mi pada na pamet koja je neverovatno snažna, a to je scena kada majka odbija da bude poslana u Nemačku i da ostavi svoje dete, zbog čega su i ona i njeno dete ubijeni. Glumica koja je odigrala tu ulogu je unuka žene kojoj se to zapravo desilo u tom periodu. I kada je igrala ovu ulogu, nije je odigrala samo na profesionalan način, nego čitavim srcem i dušom, što je napravilo dramatičnu razliku.
Kakva su Vaša očekivanja s obzirom da je film kandidat za prestižnu filmsku nagradu Oskar?
- Prvenstveno bismo želeli da film bude izabran u prvih petnaest filmova za Oskara, onda bi nam bilo izuzetno drago kada bi bio izabran u prvih pet, a neopisiva sreća bi nas snašla kada bi ovaj film bio izabran na mestu broj jedan. Ako film osvoji Oskara, obećavam da ću vam se javiti i da ćemo u to ime popiti šampanjac.
Film „Dara iz Jasenovca“ kod nas će biti premijerno prikazan 22. aprila na Dan proboja poslednjih logoraša iz koncentracionog logora Jasenovac, prenosi RTRS.
