„U sporu oko gasovoda ‘Severni tok 2’ koji je ćorsokaku nešto se pokrenulo: SAD su prvi put signalizirale da su spremne da razmotre ukidanje sankcija protiv gasovoda iz Rusije u Nemačku. Ipak, Amerikanci očekuju da i nemačka strana takođe nešto ponudi“, piše list.
Nemci treba da daju paket rešenja, dodaje se.
„U protivnom nećemo moći da temu ‘Severnog toka 2’ skinemo s dnevnog reda“, citira „Handelsblat“ jednog od američkih zvaničnika koji je učestovao u pregovorima.
Kako navodi list, predlog SAD je „očigledan znak“ da Vašington hoće da reši situaciju u vezi s gasovodom.
Vašington bi želeo da se postigne dogovor o mogućnosti da se, u slučaju da Moskva pokuša da vrši pritisak na Ukrajinu, privremeno obustave isporuke gasa kroz taj gasovod.
Taj predlog, iz perspektive američke administracije, treba da stigne iz Nemačke.
Američka ideja sastoji se u tome da se Kremlj liši podsticaja da gasovod koristi kao oružje protiv Kijeva.
Vašington, takođe, poziva da se revidira sporazum kojim se reguliše transport ruskog gasa preko teritorije Ukrajine i to tako da se poboljšaju uslovi za Kijev.
Takođe, Amerika bi pozdravila povećanje kapaciteta skladišta gasa koja bi mogla da se koriste za snabdevanje Ukrajine u slučaju neophodnosti.
Drugi predlog je da Nemačka pomogne Ukrajini da proširi gasnu infrastrukturu za tranzit gasa što bi Kijevu omogućilo da ostane „važan igrač na energetskom tržištu“ i u isto vreme bi snizilo zavisnost Evrope od Rusije.
„Predsednik Bajden bi mogao da ukine sankcije samo u slučaju da bude garantovano da Rusija ne može da koristi energetsku zavisnost kao oružje protiv Ukrajine ili drugih susednih zemalja“, prenosi stavove Vašingtona nemački list.
Nemačka vlada, kako navodi nemački dnevnik, za sada ne izlazi ni sa kakvim predlozima.
Projekat „Severni tok 2“
Podsetimo, projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke.
U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da u Evropskoj uniji prodaju svoj tečni prirodni gas.
SAD smatraju da je to politički projekat koji preti energetskoj bezbednosti Evrope.
Vašington je u decembru 2019. godine uveo gasovodu sankcije, zbog čega je švajcarski „Olsiz“ bio prinuđen da zaustavi radove na polaganju cevi. Sredinom januara uvedene su i sankcije brodu „Fortuna“ koji učestvuje u izgradnji gasovoda, kao i vlasniku broda, kompaniji „KVT-RUS“.
Ruska strana više puta je izjavljivala da je projekat apsolutno komercijalan i konkurentan i isticala da on ne podrazumeva obustavu tranzita ruskog gasa preko Ukrajine u EU.
Pročitajte još:
