Cena istinitih priča plaćena krvlju miliona žrtava
„Revizija događaja iz Drugog svetskog rata nastaje usled dnevnih političkih orijentacija Zapada i velike rusofobije koja pokušava da zavlada u Evropi i Americi. Rusi se tome protive i to s pravom, jer su istinu o Drugom svetskom ratu platili sa 27 miliona žrtava“, kaže Zečević za Sputnjik.
Potreba da se događaji iz Drugog svetskog rata sačuvaju od zaborava, da se podvizi heroja zaštite od revizije istorije koji je kao trend zavladao poslednjih godina, inspiriše ruske umetnike da se odupru i podare nam ratne spektakle kojima se ruska kinematografija ponosi. Zato nam u godini pred nama iz Rusije dolazi nekoliko filmova zasnovano na istinitim pričama iz prošlosti, među kojima se ističu ostvarenja „Černobilj“ Danila Kozlovskog, „Svetski prvak“ Alekseja Sidorova kao i dva filma tematizuju Drugi svetski rat „Zoja“ i „Pilot“.
Prema mišljenju našeg sagovornika sećanje na Drugi svetski rat u Rusiji nikad neće izbledeti kao što se to dešava na Zapadu.
„Danas vidimo da se mnoge zemlje istočne Evrope, poput Poljske, Ukrajine i baltičkih zemalja odriču svoje tragedije zarad dnevnih političkih interesa. Rusi se svoje istorije ne odriču, ni u stvarnosti ni na filmu“, smatra Zečević.
Zoja Kosmodemjanskaja kao naša Milunka Savić
Uzbudljiv odnos prema istoriji, naročito prema Velikom otadžbinskom ratu trajaće još dugo budući da je bio toliko strašan kao i umetničko traganje za istraživanjem ljudskih sudbina. Tako je i bogata istorijska građa poslužila rediteljima „Zoje“ Leonardu Pljaskinu i Maksimu Briusu i „Pilota“ Renatu Davletjarovu da, kako kažu, istraže ljudsku sudbinu u naročitim okolnostima.
„Rusi se uvek okreću prema istini o svojoj istoriji. Ne samo starije generacije koje bliže osećaju Veliki otadžbinski rat, nego i mlade generacije u kojima živi uspomena na ljude iz tog rata, a naročito na ovakve likove kao što je Zoja Kosmodemjanskaja“, tvrdi naš sagovornik.
Film „Zoja“ koji je premijeru imao u decembru 2020. godine, sada se prikazuje širom Rusije i predstavlja nam priču o čuvenoj diverzantkinji Zoji Kosmodemjanskoj koja je sa osamnaest godina kao dobrovoljac otišla na front, bila zarobljena i odbila da vojnicima Rajha oda bilo kakvu informaciju, uključujući i svoje ime.
„Očekujem da će ovaj film imati veliku posetu jer je uspomena na Zoju, prvu heroinu u Drugom svetskom ratu koja je ujedno i prva žena koja je bila proglašena za narodnog heroja Sovjetskog saveza i dalje živa. Po celom ruskoim prostoru nalaze se uspomene na veliku žrtvu koju je za svoj narod podnela ta mlada žena. To je u ruskom narodu stvorilo mit o ženskom herojstvu i za Ruse lik Zoje zauzima ono mesto koje bi u srpskoj svesti trebalo da zauzima Milunka Savić“, navodi Zečević.
Engleski „Černobilj“ kao osveta ruskom komunizmu
Posle zapažene serije „Černobilj“ u produkciji HBO, iz Rusije nam dolazi filmski odgovor na američko-britansku seriju u režiji Danila Kozlovskog. Za razliku od serije, ruski „Černobilj“ nije pokušaj analize faktora koji su doveli do nuklearne katastrofe 1986. godine, već lična priča o suočavanju, o tome kako se katastrofa zariva u uobičajenu egzistenciju ljudi i menja ih.
Naš sagovornik smatra da je englesko-ruska serija odlično napravljena, ali da u sebi skriva ružnu poruku.
„To je poruka da je Černobilj osveta ruskom komunizmu. Budući da ova poruka dolazi sa Zapada, ona nije iznenađenje i razumem Ruse koji žele da naprave film i progovore o tome šta se dogodilo u Černobilju u kojem su mnogi Rusi ostavili svoje živote.“
Zaokret od umetničkog ka komercijalnom filmu
Iako i dalje prepoznatljiva po umetničkom filmskom izrazu, ruska kinematografija je sa ovim i mnogim prethodnim ostvarenjima promenila kurs pa je umetničke zamenila filmovima prilagođenim potrebama savremenog gledaoca.
„Rusi vole film kao što vole i literaturu. Uprkos televiziji, internetu, oni su i dan danas odani bioskopu i vole da gledaju svoje filmove u bioskopskim salama. Ruska kinematografija im pruža i takvu zabavu“, objašnjava Zečević i podseća na niz naučno-fantastičnih filmova poput „Invazije“ Fjodora Bondarčuka i drugih zbog kojih moderni ruski gledaoci posećuju bioskop.
Istorija pretvorena u filmski spektakl
„Ruska kinematografija više ne pati od dečijih bolesti i njihova produkcija je u rangu holivudske , zapaža Zečević.
Ruski ratni film danas se smatra jednim od najuzbudljivijih žanrova moderne kinematografije koji odgovara izazovu tehnološkog napretka u stvaranju atmosfere i doživljaja ljudske sudbine u teškim ratnim uslovima. O tome svedoče i filmovi koji dolaze, a koji na platnu oživljavaju istinite događaje.
„Ratni film će uvek zauzimati važno mesto zato što su film i rat povezani otkad postoji kinematografija“, zaključuje Božidar Zečević.
