Veliki investitori su osetili moć društvenih mreža i, u neku ruku, koordiniranog napada kojim su pojedine firme sa Volstrita izgubile više milijardi dolara.

Melvin kapital, američki hedž-fond, je, prema pisanju „Volstrit Džurnala“, izgubio oko 30 odsto svojih sredstava u jako kratkom periodu.

Gujaničić, broker kompanije „Momentum sekjuritis“, je u razgovoru za Sputnjik pojasnio šta je tačno „šortovanje“, ko je prekršio zakon, ko će izvući deblji kraj...

Obični ljudi protiv „aždaja“ sa Volstrita

Ono što je najzanimljivije u ovoj priči je to što su jedan deo velikana sa Volstrita na kolena bacili – obični ljudi.

Sve je počelo zanimljivom opservacijom korisnika društvene mreže Redit pod nadimkom „deepfuckingvalue“, nepoznatog investitora sa Jutjub kanalom.

Naime, on je, pre više od godinu dana, procenio da je kompanija „GejmStop“ izuzetno „šortovana“, odnosno da su se investitori prekomerno kladili na njen neuspeh i pad cene akcija.

Naravno, nije retkost da neka kompanija ima malu vrednost, kao ni da se „šortovanjem“ od strane investitora ista dodatno smanji, ali su u ovom slučaju investitori sa Volstrita, jednostavno, preterali.

„GejmStop“ je, kako je naveo pomenuti korisnik Redita, imao realnu vrednost veću od tržišne – uzimajući u obzir poslovanja, novi upravni odbor i obnovu industrije konzola kojima je kompanija kao što je ova potrebna.

Dok su drugi u „GejmStopu“ videli kompaniju na rubu egzistencije, vizionar sa čudnim nadimkom je video pomenute sitnice u kojima je video mogućnost za profit.

„Kompanije koje su bile mete investitora sa Redita su bile ekstremno 'šortovane' i stoga su bile primerene za sprovođenje ove strategije“, počeo je Gujaničić razgovor za Sputnjik.

Sada već proslavljeni investitor sa Redita je od svega je očekivao solidan profit. Solidan, ali mizeran u poređenju sa onim što se desilo. A sve se desilo kada su obični ljudi sa društvenih mreža i „saborci“ sa Redita krenuli sa njim u bitku.

„Pozadina aktuelnih dešavanja korene nalazi u prošlogodišnjoj velikoj ekspanziji trgovačkih platformi specijalizovanih za fizička lica nakon pravog buma građana u poslovima kupovine akcija. Naime, usled naglog pada vrednosti akcija u martu i aprilu, veoma niskih kamata i velike količine slobodnog vremena do kojih je došlo sa restrikcijama u kretanju, pojedinačni investitori su zapljusnuli berze. Ovo sada je nastavak tog procesa, odnosno po prvi put se na Volstritu direktno osetila moć društvenih mreža preko kojih se koordiniraju akcije brojnih pojedinaca koji u masi mogu da nadmaše snagu ogromnih fondova“, rekao nam je Gujaničić.

Organizovani napad

Melvin kapital i još neki slični fondovi sebi su problem napravili prekomernim „šortovanjem“, a u ogroman problem su dospeli kada su korisnici društvenih mreža – odnosno pojedinačni investitori, „obični ljudi“ sa „običnim poslovima“ – krenuli u organizovani napad na velike investitorske firme.

„Šortovati“ akcije neke kompanije, laički objašnjeno, je kladiti se na neuspeh te kompanije, odnosno pad njenih akcija. A, rečima eksperta:

„'Šortsejl' ('short sale', prodaja akcija na prazno) je tehnika trgovanja kojom se investitori klade na pad cene akcija i to tako što ciljanu akciju ne poseduju već je pozajme od svog brokera (investicione banke) sa idejom da je kupe po nižoj ceni, potom vrate svom brokeru i time zarade na razlici u ceni. Ukoliko je ta prognoza loša, pa dođe do rasta cene akcije, investitor mora da zatvori ovu poziciju kupovinom na tržištu po višoj ceni i time pravi gubitak. Što brže raste cena akcije investitor koji ju je 'šortovao' trpi sve veće gubitke pa često žuri da zatvori poziciju dodatno gurajući cenu na tržištu (mora akciju kupiti na samoj berzi podstičući tražnju). Ovo pokrivanje 'šort' pozicije se naziva 'šort skviz' (short squeeze) jer je ulagač nateran da akcije kupi na tržištu po mnogo višoj ceni“, objašnjava naš sagovornik.

U principu, ukoliko investitor misli da je cena neke akcije veća od onoga koliko ta akcija realno vredi – on će tu kompaniju, odnosno akciju „šortovati“.

Da bi to uradio, prvo mora da poseduje akciju te kompanije, a to će uraditi tako što će od nekoga pozajmiti istu za malu transakcionu naknadu.

U tom slučaju investitoru njegov broker pozajmljuje akciju od nekog drugog klijenta (ili bilo koga ko nije investitor), a investitor momentalno prodaje tu akciju i uzima profit.

Primer:

• Investitor pozajmljuje akciju koja vredi pet dolara (i za to plaća naknadu koja u krajnjoj računici ne naosi štetu).
• Investitor prodaje tu akciju i zarađuje pet dolara, ali i dalje mora da vrati pozajmicu.
• Investitor čeka da akcija, kao što je očekivao, padne na, na primer, tri dolara.
• Investitor kupuje akciju te firme za tri dolara i vraća je svom brokeru, koji mu je prethodno pozajmio, te nešto što je prodao za pet dolara sada plaća za tri dolara, plus naknadu za pojamljivanje.

„Osnovni cilj legalnosti ove strategije jeste povećanje efikasnosti tržišta (jer se povećavaju efikasnost cena, likvidnost i korporativno upravljanje na tržištu), ali često se zabranjuje u uslovima velike panike na berzama, jer se tada se mnogo brže obaraju cene koje inače padaju“.

„GejmStop“ je, naime, bio „šortovan“ za 140 odsto. Dakle, više od 100 odsto akcija te kompanije bilo na meti investitora koje nije bilo briga koga će propast te kompanije ostaviti bez posla.

U ovom trenutku teksta se verovatno pitate kako je moguće da više od 100 odsto neke kompanije bude „šortovano“?

Nadležni organi njujorške berze jesu zabranili mogućnost toga da neka kompanija bude „šortovana“ preko 100 odsto. Tačnije, zabranili su da neko „šortuje“ kompaniju akcijama koja čak nije ni pozajmio, kako ne bi došlo upravo do trenutne situacije.

Primer:

• Pera dolazi kod svog brokera i kaže mu da želi da pozajmi, odnosno „šortuje“ neku kompaniju.
• Broker, koji je od Žike prethodno dobio dozvolu da pozami njegove akcije za naknadu, uzima Žikine akcije te kompanije i pozajmljuje ih Peri, koji ih momentalno prodaje kako bi otpočeo proces „šortovanja“.
• U priču tada dolazi Mika, koji želi da kupi akcije te kompanije i to i čini. On kupuje akcije koje je Pera prodao, ali ne zna da su te akcije prvobitno pozajmljene od Žike.
• Ukoliko Mika odluči da on nekome pozajmi svoje akcije te kompanije, to može i da uradi.
• Živki je palo na pamet da „šortuje“ akcije te kompanije, pa ih ona putem svog brokera pozajmljuje od Mike.

I tako su iste akcije neke firme „šortovane“ dva puta.

Situacija sa akcijama „GejmStopa“ je došla do te mere da veliki broj investitora sa društvene mreže Redit više ni ne želi da proda svoje akcije – što je jedini način da se zaradi.

Na berzi nema pravde

Zbog načina na koji su ugrožene kompanije sa Volstrita pokušale da se odbrane, pojedinačni investitori su rešili da se drže zajedno i da time što neće prodati svoje akcije pokušaju da dodatno podignu cenu akcija „GejmStopa“ – čime bi dodatno naškodili kompanijama koje i dalje nisu izašle iz svojih „šort“ pozicija.

„Teško je u ekonomiji i na berzi baratati terminima pravde, osećanja... Prilikom investiranja postoji samo element rizika koji investitor preuzima i potencijalnog prinosa koji se želi ostvariti. 'Šortovanje' je jedna od rizičnijih investicionih odluka i u skladu sa tim je skopčana sa potencijalno velikom zaradom. S druge strane, potencijalni gubici su takođe veoma veliki i mogu umnogome nadmašiti uložena sredstva (za razliku od klasične kupovine akcija gde možete izgubiti samo onoliko koliko ste uložili)“, priča nam Gujaničić.

Našeg sagovornika smo pitali i da li ovo znači kraj za neke od hedž-fondova?

„Ne treba isključiti scenario da će neki od hedž-fondova koji je ekstremno izložen doći u situaciju bankrota, ali je malo verovatno da će se to većini fondova desiti. Na kraju krajeva, ti fondovi su u velikom broju slučajeva dobro zaradili na 'šortovanju' pa će nakon ovih gubitaka biti mnogo oprezniji. Verujem da će mnogo više gubitnika biti na strani pojedinačnih investitora koji će pokupovati akcije na vrhu piramide i godinama potom trpeti gubitke“.

Tokom prethodnih nekoliko nedelja u američkim medijima se moglo pročitati da je to što rade manji investitori na društvenim mrežama nelegalno.

Sa druge strane je stizao odgovor da to nije istina, a i da jeste – to je samo kopija onoga na čemu se godinama bogate velikani sa Volstrita.

„Nije nelegalno preko društvenih mreža pozivati na kupovinu akcija, štaviše, to rade i razni analitičari dajući preporuke kroz svoje analize (često su iza skriveni drugi interesi, u oba slučaja). Ali takođe nije nelegalno ni 'šortovanje'. Dakle, ovde se radi o jednoj velikoj bici, s tim što su novi investitori (organizovani putem Redita) doneli veliku inovaciju i to će svakako imati izvesne posledica na način funkcionisanja Volstrita“, objasnio je Gujaničić.

Svoju ulogu u borbi pojedinačnih investitora i hedž-fondova imali su i mediji.

„Teško je govoriti o medijima kao jednom licu, svakako ima onih koji ovaj događaj prenose na jedan ili drugi način. Bitno je da postoji sloboda izražavanja i da mogu da se čuju obe strane u ovom sukobu“.

Gujaničić veruje da će neizbežna biti reakcija SEC-a (Securities and Exchange Commission), američkog organa nadležnog za kontrolu i zaštitu tržišta.

„Ovi događaji će svakako dovesti do strože regulacije 'šortovanja' i možda još nekih aspekata trgovanja vezanih za trgovačke platforme, ali svakako neće doći do nekih fundamentalnih promena u pravilima berzanskog poslovanja“.

I dok pojedinačni investitori već slave pobedu, mnogi su svesni dela ove sage koji će se desiti kada krene masovna prodaja.

Cena je porasla i verovatno će dodatnto skočiti, jer se akcije „GejmStopa“ i dalje kupuju, ali, što je još bitnije – ne prodaju.

​Velikom delu naroda više nije ni toliko bitno da zaradi, već da pokuša da natera Melvin kapital i ostale velikane sa Volstrita, koji su duboko u „šort“ pozicijama, na astronomske gubitke.

To se jedino može desiti tako što će cena akcija toliko porasti da će Volstrit morati da plaća nenormalno velike sume novca kako bi pozajmljene akcije kupio i vratio onima od kojih ih je pozajmio da bi „šortovao“.

Dakle, Volstrit nema realne gubitke dok akcije koje je pozajmio ne dođu na naplatu. A, kada dođu, što je veća njihova cena u poređenju sa onom koja je bila prilikom pozajmljivanja, to su njihovi gubici veći.

Velikani sa Volstrita su već u nekoliko navrata pokušali da naglo obore vrednost akcija „GejmStopa“, čime bi uplašili određen deo vlasnika akcija i pokrenuli masovnu prodaju i ojačali svoje pozicije.

Međutim, investitori su se, putem Redita i ostalih društvenih mreža, dobro organizovali, pa je cena „GejmStopa“ i dalje preko 300 dolara po „komadu“.

S obzirom da je cena jedne akcije bila oko četiri dolara pre oko šest meseci, jasno je koliki finansijski plus će ostvariti oni koji su kupili i po nekoliko desetina hiljada akcija.

Akcenat je, ipak, na „će zaraditi“, pošto realne zarade nema dok ne dođe do prodaje. A tu će neko morati da izvuče deblji kraj.

Igra samo za one koji rizikuju

Ukoliko dođe do masovne prodaje, objašnjava naš sagovornik, mnogi će ostati ne samo bez zarade, već i bez ogromne količine uloženog novca.

Mnogi pojedinačni investitori su krenuli putem protagoniste ove priče i uložili životnu ušteđevinu u „GejmStop“, baš kao i on koji je u veoma ranoj fazi ove akcije uložio oko 50.000 dolara – svoju životnu ušteđevinu.

Kada bi se masovna prodaja desila, oni koji ne bi momentalno reagovali ne bi ni stigli da prodaju svoje pozicije pre nego što cena akcija padne ispod cene po kojoj su ih kupili.

A na velika ulaganja takav pad može da ima fatalne posledice.

„Mislim da će najdeblji kraj izvući pojedinci koji će zbog manjka iskustva uleteti u ovaj posao na vrhu piramide i neće ni imati priliku da se izvuku. Taj scenario je prilično izvestan jer je jasno da ovakav rast akcija ne može dugo trajati, a njihova vrednost će splasnuti istom ako ne i većom brzinom kako je porasla“, objašnjava Gujaničić, koga smo pitali da li bi čitaocima Sputnjika preporučio da se upuste u kupovinu akcija „GejmStopa“.

„Stoga, ovo su priče za pojedince sa izraženom sklonošću ka riziku i ja ih lično ne preporučujem jer je nemoguće predvideti koliko dugo bi ovaj rast mogao da potraje (a pad će se desiti onog momenta kada organizatori napada prodaju svoje uloge)“, zaključio je Gujaničić razgovor za Sputnjik.

► Amerikanci isprobavaju socijalizam: Poznata kompanija potpuno u vlasništvu radnika

► Legendarni investitor: Berzama preti jedan od najvećih lomova u istoriji

► Nastavljen haos na berzi: Padaju akcije društvenih mreža