Sada će Rusija moći da zarađuje ne samo izvozom zlatnih poluga, već i zlatnika. Koliko će uspešan biti odgovor Rusije na naglo povećanu potražnju za investicijama u zlato?
Banka Rusije je pustila u obrt prvu seriju 2021. godine investicionih zlatnika „Sveti Georgije“ čija je nominalna vrednost 50 rubalja. Na poleđini je reljefna slika Svetog Georgija na konju koji kopljem ubija zmiju. Tiraž novčića je pola miliona primeraka. Međutim, ovaj zlatnik nije tražen u inostranstvu, za razliku od ruskih zlatnih poluga, budući da je masa plemenitog metala novčića 7,79 grama, što je četvrtina unce (31,1 g).
„Svi kovani novčići na svetu se trguju u uncama. Ovo je glavna mera njihove težine. Druge kovnice novca mogu kovati novčiće od četvrtine unce i tako dalje, ali glavni novčić je od jedne unce. Imaju ga sve kovanice novca — američka, australijska, koju god da uzmete. Ovo je vodeći prodajni proizvod“, kaže potpredsednik „Zlatne kovnice novca“ Aleksej Vjazovski.
Novi proizvod za izvoz – zlatnik od jedne unce
Međutim, Rusija nikada nije imala takav zlatnik težine jedne fine unce. Ruska Centralna banka kovala je jedan jedini zlatnik od 2006. godine. To je „Sveti Georgije“ od 7,79 grama.
„Svih ovih 15 godina našu Centralnu banku su pitali kada će biti gotov novčić od jedne unce, koji imaju kovnice u čitavom svetu? Na ovo je regulator odgovorio da u Rusiji ne postoji i neće biti novčića od jedne unce, jer prosečan Rus ne može sebi da priušti da od svoje plate kupi zlatnik za 150 hiljada rubalja (sada je prosečna plata u zemlji 47 hiljada rubalja — oko 509 evra). Ovo je zvanični odgovor“, kaže Vjazovski.
Međutim, krajem 2020. godine ruska Centralna banka je, sasvim neočekivano za tržište, najavila da će 2021. godine ipak početi da kuje uncu u rubljama „Sveti Georgije“.
„Prema mojim informacijama, kovanje će početi početkom februara. A u martu ćemo već moći da držimo ovaj novčić u rukama. Ovo su sjajne vesti za tržište“, rekao je Aleksej Vjazovski.
Šta Rusija dobija pojavom novog investicionog zlatnika od jedne unce? To znači da će se rusko zlato pojaviti na svetskom tržištu ne samo u polugama, već i u obliku novčića. „Naše zlato u obliku novčića od jedne unce biće traženo na Zapadu, jer je unca globalna mera težine“, kaže Vjazovski.
Raste izvoza zlata
Sada će Rusija moći da zarađuje ne samo na izvozu zlatnih poluga, već i na izvozu zlatnika. A ovo je novi izvor prihoda za rusku ekonomiju. Rusija je prošle godine postavila rekord u izvozu zlata. U drugom kvartalu je prodato čak više ruskog zlata širom sveta nego ruskog gasa. Tako je Rusija na prodaji 65,4 tone zlata zaradila 3,55 milijarde dolara, a na prodaji gasa samo 2,4 milijarde dolara (za april i maj).
S jedne strane, zbog pandemije, prodaja gasa je opala, a s druge strane, Rusija ima više zlatnih poluga za prodaju u inostranstvu. Prošle godine regulator je obustavio kupovinu zlata za rezerve, što se aktivno radi poslednjih godina. To je, između ostalog, učinjeno kako se ne bi ubrzala inflacija: kupovina zlata za rezerve zemlje utiče na ekonomiju.
Do kraja 2020. godine Rusija je zaradila 18,5 milijardi dolara od izvoza zlata. To je četiri i po puta više nego godinu dana ranije. U kvantitativnom smislu, izvoz zlata povećan je 2,5 puta u odnosu na 2019. godinu, na 320 tona (podaci Ruskoj izvoznog centra).
Sada će Rusija moći godišnje da prodaje oko pola miliona unci zlatnika „Sveti Georgije“, očekuje Vjazovski. Sa cenom unce od 140 hiljada rubalja, za 500 hiljada zlatnika biće moguće dobiti 70 milijardi rubalja, ili skoro milijardu dolara.
Ruske zlatne poluge kupovali su samo institucionalni investitori — berze (londonska ili njujorška), banke i drugi. A investicione novčiće, koje za razliku od poluga ne podležu PDV-u, mogu kupiti privatna strana lica.
Pored popunjavanja budžeta, ekspert smatra, da će ovaj novčić dati dodatni „piar“ Rusiji na međunarodnoj sceni. Mnogi se dive dizajnu simbola tuđih novčića — australijski „Kengur“, „Američki orao“, a sada će stranci moći da vide i ruskog „Svetog Georgija“.
„Čini se da je ovo odgovor Ruske Centralne banke na naglo povećanu potražnju za investicijama u zlato kao sredstvo očuvanja kapitala. Ovo interesovanje podstiče i politika Centralne banke (sniženje stopa depozita), kao i vrlo stabilna tendencija pada rublje u dugoročnoj perspektivi, zbog čega stanovništvo traži alternativu za tradicionalne instrumente“, smatra vodeći analitičar kompanije FxPro Aleksandar Kupcikevič.
Interesovanje za zlato i dalje raste. Kao prvo, na taj način se investitori osiguravaju od devalvacije valuta koje podležu emisiji Centalne banke. Kao drugo, potražnja za rizičnim aktivama rate.
„Najgori scenario za zlato je neizvestan ekonomski rast, kad ainflacija ostaje niska, vlade već prelaze sa povećanja potrošnje na razumne fiskalne bilanse, a centralne banke se pripremaju za povećanje stopa. Ali je prerano reći da je svetska ekonomija sada u toj fazi“, smatra Kupcikevič.
Cena zlata se malo odmakla od istorijskih maksimuma, ali trend njenog rasta još uvek nije prekinut. „Moguće je da će se smanjivanje cene zlata uskoro završiti, otvarajući put ka novim vrhuncima. Već ove godine cena može porasti na 2300 dolara sa sadašnjih 1845 dolara“, rekao je izvor za izdanje «Vzgljad». „Naša prognoza za cene zlata za ovu godinu ostaje na nivou 2200-2400 američkih dolara za finu uncu, što sugeriše zanimljiv potencijal rasta“, smatra Vitalij Gromadin, viši analitičar u kompaniji „BKS Svet investicija“.
