Rohani je poručio da će Iran, ako se Vašington bude vratio nuklearnom sporazumu koji je Trampova administracija napustila 2018. godine, u potpunosti poštovati dogovorene obaveze.
Teheran poziva Ameriku da se vrati sporazumu
Prema rečima Gorana Radosavljevića, generalnog sekretara Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, tržište nafte se u drugoj polovini 2020. godine polako oporavljalo, ali je i dalje osetljivo na šokove, pa bilo kakvo povećanje proizvodnje može, generalno, da utiče na cene. To smo, kako kaže, videli već na početku ove godine kada je samo izjava ministra za naftu Saudijske Arabije da se oni u januaru neće držati svoje kvote za proizvodnju, bila dovoljna da cena nafte nekoliko dana skoči sa 48 na 55 dolara.
„U ovom trenutku tražnja se polako stabilizuje, a procenjuje se da bi tražnja ovde godine mogla da bude između 95 i 100 miliona barela nafte dnevno. Međutim, ako se ostvare procene svetskog rasta u ovoj godini, ta tražnja bi mogla biti i nešto veća. U ovom trenutku, s obzirom na to da se određeni sektori koji su bili veliki potrošači nafte poput aviotransporta i nekih drugih sektora još nisu u potpunosti oporavili, cenu čuva odnosno drži je stabilnom dogovor u OPEK-u o redukciji proizvodnje. Dakle, iako je u ovakvoj situaciji teško projektovati cenu, procena velikih kuća koje se time bave je da bi ove godine cena nafte mogla da se kreće u rasponu između 55 i 65 dolara“, objašnjava naš sagovornik.
U tom smislu, kako kaže, vraćanje Irana u kratkom roku ne bi značajno promenilo ponudu na svetskom tržištu, pa time ni cenu.
„Ako ni zbog čega drugog onda iz razloga što se ne može preko noći pokrenuti sama proizvodnja sirove nafte u Iranu. Takođe, tamo već dugo godina izostaju investicije. Teško je u ovom trenutku reći kakva je zaista situacija u toj zemlji, ali sećam se da smo u Beogradu 2017. godine imali konferenciju na kojoj su učestvovali i gosti iz Irana koji su pričali o njihovim potrebama za investicijama u narednih deset godina da bi se oni, u nekom srednjeročnom periodu vratili na neki svoj nivo proizvodnje koji su imali pre sankcija, kada je Iran bio u prvih pet proizvođača“, napominje Radosavljević.
Iran je, dodaje naš sagovornik, danas gotovo beznačajni proizvođač nafte na svetskoj sceni, pa njegovo povratak na tržište u kratkom roku ne bi doveo do velikog skoka u ponudi.
Iranu trebaju investicije, ali i vreme
„Usled dugogodišnjeg nedostatka investicija u proizvodne kapacitete i zastarelosti postojećih, bilo bi potrebno nekoliko godina da se Iran približi nivou proizvodnje koji je imao pre sankcija. Međutim, u nekom srednjem roku, sa povećanjem investicija, Iran bi proizvodio sve više i više nafte. Tu opet dolazimo do drugog pitanja. Naime, Iran je takođe članica OPEK-a, pa u ovom trenutku nije jasno kako bi se kartel ponašao prema Iranu, s obzirom na to da su neke druge članice poput Iraka i nekih drugih zemalja tražile izuzeće od smanjenja proizvodnje, jer gotovo u potpunosti finansiraju svoju ekonomiju iz nafte“, ukazuje Radosavljević.
U svakom slučaju, zaključuje za Sputnjik Goran Radosavljević, bilo bi dobro da se Amerika vrati u sporazum o nuklearnom programu Irana, jer bi takav potez dugoročno stabilizovao tržište.
Portparolka Bele kuće, Džen Psaki, izjavila je da SAD planiraju da produže i pojačaju nuklearna ograničenja prema Iranu diplomatskim putem i da će ova tema biti deo razgovora predsednika Džoa Bajdena sa stranim saveznicima.
Bajden je, naime, rekao da „ukoliko Teheran nastavi sa striktnim poštovanjem nuklearnog sporazuma iz 2015. godine - prema kojem je Iranu zabranjen nuklearni program, a zauzvrat bi ovoj zemlji bile ukinute sankcije - Vašington će poštovati sporazum takođe“, preneli su britanski mediji.
„Predsednik je jasno stavio do znanja da kroz diplomatiju SAD žele da produže i pojačaju zabranu Iranu (po pitanju nuklearnog programa) i da reši druga važna pitanja. Iran mora da nastavi da sarađuje po pitanju nuklearnog ograničenja prema sporazumu”, rekla je Psaki.
