„Izvor toplote dolaziće direktno s plafona pa u stanovima neće biti radijatora, a ni klima uređaja koji stvaraju prašinu, duvaju hladan vazduh na ukućane i vlasnicima stvaraju troškove održavanja“, poručuje Tot.
On objašnjava da će toplotne pumpe na struju biti postavljene u podrumu zgrade, i da će sistem biti automatizovan pa će vlasnici stanova pritiskom na dugme iz svojih domova regulisati toplotu i na osnovu potrošenog energenta plaćati mesečne račune.
„Ušteda energije biće 25 odsto“, kaže Tot, ali navodi da ne može da kaže koliko će novčano biti manji mesečni računi za grejanje.
„Grejna tela emitovaće toplotu direktno s plafona i ta toplota će grejati zidove i pod, a ne vazduh. Tako će se štedeti energija jer se topli vazduh neće skupljati blizu plafona, kao kod radijatora, već će se stvoriti ujednačena temperature u celom prostoru. Prednost nije samo u uštedi energije već i u prostoru, jer, pogotovo u malim stanovima, i radijatori zauzimaju mesto. Bitno je navesti i to da sistem ne proizvodi buku već je nečujan“, objašnjava.
Takva rešenja zagrevanja stanova, ističe Tot, u svetu se odavno koriste pa se u novoj stanogradnji u inostranstvu radijatori ne ugrađuju duže od tri decenije.
„Naše stanovništvo o tome malo zna, ali ljudi koji su živeli van imaju iskustva i dosta znaju o takvim sistema pa prilikom izgradnje porodičnih kuća žele da im toplota dolazi baš s plafona“, dodaje on.
Ugradnja – 40 evra po kvadratu
Tot kaže da je zabluda da je ugradnja aktivnog betonskog sistema za grejanje i hlađenje skuplja u odnosu na druga rešenja.
„Sistem donosi dugoročnu uštedu jer se kao energent koristi industrijska struja koja je jeftinija od elektične energije koju plaćaju domaćinstva“, pojašnjava on.
Po njegovim rečima, u starijim stambenim zgradama ugradnja takvog sistema košta oko 40 evra po kvadratu. U tu cenu ulaze paneli, automatika i ugradnja, prenosi B 92.
