Na to ukazuje sagovornik Sputnjika, konsultant za strana ulaganja i dobar poznavalac američkog načina poslovanja, Mahmud Bušatlija, koji napominje da se za tim modelom najčešće poteže u kriznim situacijama.
„Tejlor gitars“, doduše, nisu u krizi. Firma koja postoji 47 godina i ima 1200 zaposlenih, u 2019. je proizvela 170.000 gitara i imala prihod od 122,4 miliona dolara. U aprilu 2020. godine kompanija Mjuzik trejds ih je u godišnjoj studiji rangirala kao 15. dobavljača instrumenata u Severnoj Americi.
Trenutno imaju narudžbine za 125.000 gitara, a samo u jednom danu u decembru primili su porudžbine u iznosu od 17,4 miliona dolara.
Američka kompanija akcije podelila radnicima
Suosnivači firme „Tejlor gitars“, Bob Tejlor i Kurt Listug su, međutim, ovih dana objavili da su se odlučili za sprovođenje ESOP-a ( Employee Stock Ownership Plan), plana za vlasništvo zaposlenih nad akcijama, koji bi, kako smatraju, kompaniji trebalo da omogući nezavisnost na duže staze. Objasnili su da žele na vreme da utru put budućnosti kompanije u čiji su proizvod ugradili puno ljubavi i entuzijazma, kako bi ona nastavila da radi i kada se uskoro povuku u penziju. Ocenili su da rešenje nije u prodaji drugoj kompaniji, nit u dovođenju strateškog partnera.
Bušatlija objašnjava da je prenošenje akcija zaposlenima jedan od elemenata upravljanja kapitalom i prenošenje tog kapitala na one koji stvaraju profit. Čak i velika preduzeća, velika akcionaraska društva, povremeno imaju običaj da na tržištu otkupljuju svoje akcije da im ne bi pala vrednost. Zavisno od države do države, ili od berze do berze, određeno je vreme tokom koga mogu da zadrže te akcije, pošto zakon ne dozvoljava da firma ima svoje akcije.
„Nakon toga te moraju ili da ponište i taj kapital da podele akcionarima, ili da ga potpuno isključe, da otpišu kapital koji je u tim akcijama u vlasništvu firme. Tada se koristi taj mehanizam koji znači stimulaciju radnika“, kaže naš sagovornik.
Upravljanje ipak van domašaja
Svi oni koji rade imaju pravo na određene bonuse na kraju godine i podele im se neke pare iz profita, ili im se, kako precizira, daju te akcije.
„U principu, te akcije ne mogu da utiču na upravljanje preduzeća, ali ako hoćete smisleno da podelite akcije preduzeća, onda ćete prvo pretvoriti jedan deo akcija u preferencijalne, koje nemaju pravo upravljanja, nego samo imaju fiksni prihod i ti akcionari se prvo isplate. Na taj način vi praktično vežete radnike za preduzeće“, objašnjava Bušatlija.
On napominje da se kada se akcije podele zaposlenima tada odredi i njihova cena i oni kasnije ako žele da ih prodaju ne mogu da se pozivaju na berzanske cene u tom trenutku. Ukoliko hoće da ih prodaju prvo moraju da ih ponude većinskim vlasnicima po toj unapred ustanovljenoj ceni.
To je, kako kaže, jedan mehanizam koji je vrlo složen, ali je i vrlo operativan, jer firme, pogotovo u kriznim situacijama, moraju na neki način da zadrže lojalnost radnika, između ostalog i zato što oni ne mogu odmah da prodaju te akcije.
Nekome može samo da zaliči na socijalizam
Uz to, do prodaje akcija može da dođe tek pošto zaposleni ispuni određene uslove, pre svega pošto u firmi provede određeni broj godina, kada odlazi u penziju, ili daje otkaz. Radnici tada ne mogu sa sobom da ponesu akcije, već samo novac koji su od kompanije dobili za njih.
To što su akcije podeljene svim zaposlenim u firmi može nekome samo da liči na socijalizam, kaže Bušatlija i dodaje:
„Nema to veze sa socijalizmom. To je čisti kapitalizam. Ako hoćete radniku da date akcije to je uvlačenje radnika u kapital, a to je potpuno suprotno od socijalizma. To se praktikovalo još u 19. veku u Engleskoj i Nemačkoj. Čak firma kao što je 'Krup', koja je bila isključivo u vlasništvu familije, u nekim momentima je podelila akcije i radnicima tako da tu nije ništa čudno“, ističe sagovornik Sputnjika.
Na to ukazuje i činjenica da se ovim potezom firma „Tejlor gitars“ samo pridružila drugim uspešnim kompanijama koje posluju po ESOP-u, među kojima su i Klif bar end kompani, King Artur flaur bejking kompanija, V.L. Gor end Asosijejts...
Amerikanci će tek tragati za novim formama
Bušatlija, uz to, napominje, da će se tek pojavljivati neke potpuno nove forme poslovanja jer je, kako kaže, američka privreda u prilično teškoj situaciji.
Američka ekonomija po nominalnom BDP-u jeste prva na svetu, ali samo zahvaljujući tome što se više od 60 odsto profita u Americi u toku godine ostvari na finansijskom tržištu i to u masi daje ogroman BDP. Ali kada gledate BDP po paritetu kupovne moći tu su Kinezi već nekoliko godina značajno ispred Amerike, jer imaju 95 odsto svoje ekonomije u proizvodnji, podseća on.
Naš sagovornik, takođe, napominje da će Amerikanci u periodu koji sledi, da li će to biti za pet ili više godina, ali sigurno morati da se prilagođavaju činjenici da dolar gubi poziciju jedine ozbiljne valute koja zamenjeuje zlato. Nafta i oružje, dva tržišta koja su potpuno bila u rukama dolara, više to nisu, jer je počelo da se trguje u nacionalnim valutama i to između velikih zemalja kakve su Indija i Rusija, Kina i Saudijska Arabija, napominje Bušatlija.
„Amerikanci će morati da budu mnogo kreativniji nego do sada. Oni su bili kreativni u stvaranju lažnog novca, odnosno finansijskih derivarta, ali sada će morati da smišljaju organizacione forme i neki zaštitini mehanizam jer oni sve više zavise od dolara u Americi, a ne od dolara u svetu i to je proces koji se više ne može zaustaviti“, izričit je Bušatlija.
