U SAD se već desio građanski rat – i „demokratija“ je pobedila republiku

Pogledajte samo Nensi Pelosi, predsedavajuću donjeg doma Kongresa, kako paradira pred nacionalnom gardom u sredu. Liči li na nekoga ko strahuje za svoj život zbog prošloneljnog „ustanka“, ili pre na komandanta koji uživa u pobedi?

​Glasajući za opoziv predsednika Donalda Trampa u sredu, mada je do kraja njegovog mandata ostalo samo još sedam dana, demokrate su se pozivale na 14. Amandman iz 1865. i zakone primenjene protiv pobeđene Konfederacije, tvrdeći da učesnicima u „ustanku“ i „pobuni“ mora biti zabranjeno da budu birani na državne funkcije. I to ne samo Trampu, već i svima koji su ga podržali, piše u autorskom tekstu za RT Nebojša Malić, srpsko-američki novinar i stručnjak za međunarodne odnose.

Ovakva retorika nema smisla u kontekstu političke partije koja navodno želi jedinstvo države, smirenje stranačkih strasti i mirnu tranziciju. Ali i te kako ima smisla u kontekstu pobednika u građanskom ratu.

Za to vreme, republikanci se protive opozivu citirajući Linkolna, sa apelima na odsustvo zlobe i milosrđe – tačno kao gubitnici u ratu. Deset ih je već prebeglo da glasa sa demokratama, predvođeni kćerkom Dika Čejnija, Liz.

Pobednici će po svemu sudeći da se ugledaju na Džingis Kana, a ne na Linkolna. Okrutnog Mongolskog osvajača je spomenuo pre mesec-dva niko drugi do Barak Obama, naizgled iz vedra neba, tokom intervjua za liberalni Atlantik. Obami je bilo jasno da se vodio rat. 

Umesto na fizičkom frontu, ratovalo se psihološki – ako se izuzmu nasilni „ali uglavnom mirni“ (kako su ih zvali mediji) protesti i neredi tokom celog Trampovog mandata. Borba se vodila za glave i srca naroda, kroz seriju psiholoških ofanziva u medijima i na političkom i ekonomskom frontu, a da većina Amerikanaca – a moglo bi se reći i republikanaca – to nije ni primetila. Nazovimo to ratom pete generacije (5G), koji cilja da pobedi neprijatelja pre nego što se bilo ko maši puške. 

Sve je počelo u leto 2016, kada je Hilari Klinton naručila „dosije“ koji je Trampa optužio za „saradnju“ sa Rusijom, kako bi optužila Moskvu što se prljavi veš demokratske stranke našao na internetu. Iako to nije pomoglo Klintonovoj da pobedi na izborima, ili da spreči Trampa da uđe u Belu kuću, taj front je ipak na kraju dao rezultate.

Pomoću „Rusije“ je FBI špijunirao Trampovu kampanju i vladu, preko lažiranih naloga za praćenje Kartera Pejdža. Bela kuća je oslabljena aferom montiranom generalu Majklu Flinu. Kada je direktor FBI Komi otpušten, to je iskorišteno da se imenuje Miler kao specijalni tužilac i Tramp skoro dve godine provlači kroz blato – taman dok demokrate nisu osvojile većinu u donjem Domu 2018.

S tom većinom, demokrate su onda „nahvatale“ izgovor za politički opoziv Trampa: telefonski razgovor sa predsednikom Ukrajine. Ni to nije išlo sasvim po planu, pošto ih je samo Mit Romni dočekao kao oslobodioce u Senatu. Ali nema veze, tek par nedelja kasnije iz Kine je stigao novi virus – a s njim i nova prilika. Kako je jednom priznao Obamin šef kabineta Ram Imanuel, „ne treba propustiti priliku koju nudi ozbiljna kriza“.

Trampa su onda okrivili i što je bio protiv restrikcija zvanog virusa korona, i za privredni kolaps njima izazvan. Svaki Amerikanac koji umre od virusa je lično bio na njegovu dušu, dok su guverneri čija su naređena ubila na hiljade starih i bolesnih proslavljani kao heroji, jer su demokrate. Pritom je još jedno vruće leto rasnih nereda, baš kao 2016, upotrebljeno da se „ponovi gradivo“ i Tramp optuži da je rasista, nacista, fašista, diktator i šta sve ne.

Rusofobija je postigla još jednu stvar. Neutralisane su društvene mreže, sveobuhvatnom cenzurom Trampovih pristalica a na kraju i njega samog, a sve pod izgovorom borbe protiv „dezinformacija” i „ruskog uticaja”. Pre samo četiri godine, Tramp je bio u stanju da zaobiđe velike medija i direktno komunicira sa milionima Amerikanaca. Demokrate su se potrudile da to spreče – a Silikonskoj dolini, koja je već politički na njihovoj strani, nije mnogo trebalo da im se pridruži. 

Situacija je bila jasna u trenutku kada je „Njujork post“ otvoreno i nekažnjeno cenzurisan zbog istinitog i legitimnog izveštaja o Hanteru Bajdenu nedugo pre izbora. A što se njih samih tiče, svi mediji su prosto proglasili nova pravila o poštanskim glasovima „bezbednim“ bez rasprave, a svakoga ko se usudio da to dovede u pitanje optužili za „poricanje“. Tramp i republikanci su se bunili da to nije fer, ali nisu ništa učinili po tom pitanju, jer su i dalje bili pod utiskom da je reč o političkom procesu unutar sistema gde još uvek postoje i poštuju se pravila.

Pošto su uspostavili potpunu kontrolu medijskog prostora, isti ljudi koji su širom sveta organizovali „obojene revolucije“ bez muke su skup Trampovih pristalica 6. januara opisali kao Fort Samter ili maltene Perl Harbor. Jer dabome, nema veze šta se stvarno desilo, već samo šta proizvedeni Narativ kaže da se desilo.

Neredi na Kapitol hilu nisu bili puč, ali su medijskim spinom pretvoreni u izgovor za i te kako stvaran državni udar – dok je Trampov opoziv, uprkos žurbi republikanaca da kapituliraju, zamišljen kao završni udarac.

Kako ovo treba da ujedini zemlju, reći će neko. Zar se time ne rizikuje pretvaranje polovine Amerikanaca u smrtne neprijatelje? Da, ali nije bitno. Pobednici veruju da sila boga ne moli, i ponašaju se kao da su upravo dobili rat – i to ne protiv sabraće s kojom se nisu slagali, već nekakvom hordom van zakona, kojoj nema oprosta niti iskupljenja.

Tokom proteklih nekoliko godina, demokrate i mediji su uveli u upotrebu jednu čudnu sintagmu: „naša demokratija.” Nikad nije objašnjeno šta to u stvari znači, ali je vrlo brzo poistovećeno sa Sjedinjenim Američkim Državama. Na papiru, SAD su još uvek ustavna republika – baš kao što zvanično i nije bilo rata. Ali sad više niko ne spominje republiku, samo „našu demokratiju,” ako vam treba još dokaza da je do suštinske promene zaista došlo. 

Pogledajte i emisiju „Novi Sputnjik poredak“ sa temom „Američki gulag“:

Pročitajte i:

• Čeka se Senat: Šta se krije iza zahteva za opoziv Trampa nakon što ode sa vlasti
• „Balkanizacija“ pred vratima: Sudbina Amerike sad zavisi od „trampizma”
• Asanž, Tramp i (ne)sloboda govora: Između zatvora i korporativne cenzure /video/