Kako je protekla 2020. godina promenila međunarodne odnose i šta je sledeće što očekuje svet – kakva je Vaša prognoza? Da li će države smanjivati ili povećavati kontakte u ovim uslovima?
- Naravno, na međunarodnoj areni se dešavaju velike promene. Pre svega zbog pandemije, ali i iz drugih razloga. Potrebna je veoma duboka analiza. Za mene je glavni zaključak da je saradnja neophodna.
Aktuelno je pitanje vakcinacije, postoje finansijski problemi, problemi vojnih rashoda. U sadašnjim uslovima ovi troškovi su preterani. Ja sam još tokom proleća zatražio da se razmotri njihovo smanjenje za 10-15 procenata.
Ekološki problemi kucaju na sva vrata. Sve ovo se ne može rešiti bez kontakata. Nadam se da će sada države naučiti da koriste Internet kako bi intenzivirale i ubrzale saradnju. Ali, naravno, potrebni su i lični sastanci lidera.
Prošle godine se navršilo 35 godina od vašeg sastanka sa Ronaldom Reganom u Ženevi. Taj samit se smatra prekretnicom sovjetsko-američkih odnosa. Da li je takav preokret moguć danas? Kako će se promeniti odnosi Rusije sa Sjedinjenim Američkim Državama dolaskom Džoa Bajdena na mesto predsednika? Postoje li šanse da se sačuva Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3)?
- To je glavna tema. Ono što se dogodilo pre 35 godina i dalje je aktuelno. Glavni zaključak iz razgovora sa američkim predsednikom je zabeležen u zajedničkoj izjavi: „Nuklearni rat je neprihvatljiv, u njemu ne može biti pobednika. Strane neće težiti vojnoj superiornosti“. Inače, Rusija je nedavno ponudila Amerikancima da potvrde ovu izjavu. Sada dolazi nova administracija i trebalo bi obnoviti ovaj predlog.
Sa Džoom Bajdenom sam se sretao nekoliko puta, sećam ga se. Kao senator podržavao je sve sovjetsko-američke sporazume o nuklearnom razoružanju. I kao potpredsednik, naravno, podržao je START-3 koji su potpisali Obama i Medvedev. Tokom predizborne kampanje rekao je da bi sporazum trebalo produžiti. Ali ovo je, verujem, samo prvi korak.
Moramo da pregovaramo o daljem smanjenju naoružanja. Neophodno je razgovarati i korigovati vojne doktrine. Potrebno je pregovarati u smislu da ne upotrebimo nuklearno oružje, a ne u smislu spuštanja praga za njegovu upotrebu, kao što je sada.
Zatim, potrebno je uključiti i druge nuklearne sile u pregovore. Ovo je vrlo velika i vrlo složena tema. U slučaju da se Sjedinjene Američke Države i Rusija uhvate u koštac sa tim, onda će pobediti i oni i svi ostali.
Šta mislite o situaciji na postsovjetskim prostorima, pre svega o krizama u Belorusiji i Kirgiziji? Da li će postignuti sporazumi o Nagorno-Karabahu postati garancija za rešenje sukoba i korak ka dugoročnoj stabilnosti u regionu?
- To što se dešava našim susedima me veoma brine, ali teškoće predstavljaju put ka demokratiji. Da smo mogli u nekom obliku da sačuvamo Sovjetski Savez, smatram da bi ih bilo manje. Međutim, verujem da će narodi uspeti da ih prebrode.
U septembru sam dao intervju za list „Tajms“ i rekao sam da se divim Belorusima. Kakve je izazove pretrpeo ovaj narod, kakve gubitke podneo, branio se i oživeo republiku!
Moramo da pružimo priliku tom narodu da sam pronađe put, oni to mogu, siguran sam. Ako je neophodno izvršiti ustavne promene, Belorusi će to sami uraditi, nema potrebe za mešanjem. Neophodan je odgovoran stav svih učesnika procesa. To sam rekao pre tri meseca i sada imam isti stav.
Što se tiče Karabaha, to je veoma teško pitanje, koje potiče iz prošlosti. Kada je došlo do zaoštravanja situacije mi smo pokušali da pomognemo republikama, kako bi dva naroda pronašla rešenje. I posle toga Rusija je pokušavala da pomogne. Sada, nakon završetka neprijateljstava, važno je da se ne zaustavimo na tome. Ne ostavljajte problem decenijama nerešenim.
Nadam se da će Rusija moći da pomogne, ali glavnu ulogu imaju strane koje su u sukobu. Jermenija i Azerbejdžan su se obavezali da će voditi pregovore. Rešenje mora biti u interesu obe strane, bez pobednika i poraženih.
