Nakon što je Tviter suspendovao nalog Donalda Trampa zbog „načina na koje bi njegove objave mogle da se tumače“, aktuelni predsednik Amerike prešao je na platformu „Parler“, koja se predstavlja kao „društvena mreža slobode govora“.
Nedugo nakon toga, „Gugl“ je odlučio da „Parler“ „izbaci“ iz svoje prodavnice, koju mesečno koristi oko milijardu ljudi, a to je učinio i Epl. Time je ova platforma postala nedostupna za korisnike usluga tih tehnoloških giganata. Konačni udarac „Parleru“ zadao je „Amazon“, koji je, kako prenose mediji, pod pritiskom javnosti i svojih zaposlenih ukinuo internet podršku toj društvenoj mreži, čime je, bar za sada, njen rad potpuno onemogućen.
Postaje sve jasnije da je moć pojedinih korporacija tolika da u njihove ruke stavlja odluke o tome šta na internetu sme da se kaže, čiji proizvodi mogu da se koriste i ko uopšte sme da posluje. Još jedan dokaz toga je najnovija najava rukovodstva „Fejsbukove“ aplikacije „Vocap“ da će izbrisati sve naloge koji ne pristanu na njihovu novu politiku privatnosti, prema kojoj svi lični podaci korisnika „Vocapa“ moraju da budu podeljeni s „Fejsbukom“.
Orvelovska era interneta
Teoretičar komunikacija i reditelj prof. dr Stanko Crnobrnja za Sputnjik kaže da je u toku lišavanje apsolutne slobode koju je internet pružao svojim korisnicima od momenta svog nastanka i podseća da je upravo američka vlast svojevremeno pretila da će kažnjavati sve koji se budu protivili slobodi interneta, te predočava da je došlo do velikog obrta.
„Sada Amerikanci prete svojim velikim tehnološkim kompanijama najoštrijim merama, ako ne podlegnu pritiscima interesnih grupa, duboke države, velikih korporacija i ne počnu da cenzurišu, formatiraju i sankcionišu usluge koje su do sada pružali. Siguran sam da su te kompanije znale koju će moć posedovati, a političari su, po hiljaditi put, pokazali da nisu na vreme shvatili kolika će ta moć biti. Sada prisustvujemo otrežnjenju politike i javnosti, koje pokazuje da su politički diskurs i javna sfera u zapadnim zemljama sasvim preseljeni u virtuelnu sferu“, napominje Crnobrnja.
Stručnjak za medije i nove tehnologije dr Mirko Stojković podseća da prilikom digitalne komunikacije ljudi ostavljaju trag, podatke o sebi koje kompanije čuvaju i koriste, uglavnom za prodaju oglašivačima.
„Jasno je da je neko ko ima takvu vrstu kontrole nad nama u virtuelnom svetu vrlo zainteresovan da to dalje proširi na fizički prostor. Onda imamo situaciju da, s jedne strane, bivamo praćeni od strane korporacija u virtuelnom prostoru, gde nemamo mogućnost da se izdvojimo i funkcionišemo. S druge strane, za to vreme država sličnu stvar sprovodi u realnom prostoru. Primer za to su kamere koje su svuda postavljene. Prelazimo u situaciju gde ćemo moći da biramo samo ko nas prati, a ne da li ćemo biti praćeni ili ne“, upozorava Stojković.
Urednik internet portala RTS-a Zoran Stanojević ističe da su ljudi prinuđeni da prihvate uslove korišćenja koje im društvene mreže nametnu, jer njihove usluge zapravo nisu besplatne, već se plaćaju ličnim podacima.
„Ušli smo u tuđe dvorište i tamo moramo da se ponašamo onako kako nam gazda kaže. To su mediji koji imaju ogroman uticaj, a nemaju nikakvu regulaciju. Imamo situaciju u kojoj neko određuje pravila šta se sme, a šta ne, a da mu pritom niko nikada nije dao dozvolu da to radi, jer mu ona nikad nije ni bila potrebna“, predočava Stanojević.
Gerilski „rat“ za ljudska prava
Crnobrnja smatra da je „izbacivanje“ Trampa s „Tvitera“ samo uvod u veliku pometnju i potpunu promenu odnosa na internetu, koji nagoveštava na koji način i koliko će internet ubuduće biti kontrolisan.
„Kako to prevazići? Tako što će se stvarati alternativni sistemi, odnosno identiteti, jer je nemoguće da Tviter zatvori toliko identiteta koliko vi možete da ih otvorite dnevno. Zato i traže te podatke, da bi otkrili lažne identitete. Sad će to biti velika igra lažnih identiteta, u kojoj su jako vični indijski, ruski, kineski, srpski i makedonski hakeri. Mi smo svi naterani da budemo gerilci. Publika više ne može da bude komforna, za razliku od ultrakomfora koji je internet 20 godina pružao“, naglašava Crnobrnja.
S druge strane, Stojković predočava tri načina za suočavanje s oligopolom velikih korporacija, jer ne vidi mogućnost izopštavanja tehnologija koje one nude iz savremenog života.
„Jedna opcija je da pristanemo na sve što se dešava i jednostavno pognemo glavu, ćutimo i puštamo da ta stvar ide kako ide, za šta mislim da je najgora opcija, što se i kroz istoriju pokazalo, jer se obično završi najburnije. Druga je da kroz mehanizme demokratije izvršimo pritisak na ljude koji su na vlasti. Kroz nevladine organizacije, glasanje, zahtevanje da se prava koja imamo u stvarnosti prenesu u digitalni svet. Treća opcija zahteva visok stepen tehničke pismenosti i smatram da nije realna. To je da tražimo radne alternative. Ako postoji problem s ’Tviterom‘, da pređemo na drugi servis. To je sve komplikovanije, zbog prelaska u fazu još ozbiljnije kontrole i jasnijeg sečenja tog kolača, što je vidljivo na primeru ’Parlera‘, da je sve teže ostvariti takvu vrstu autonomije“, ističe Stojković.
Regulisanje društvenih mreža — na vlastima
Stanojević predočava da je glavno pitanje da li će američka vlada urediti odnose na društvenim mrežama i tačno odrediti ko odlučuje šta je dozvoljeno, a šta nije, kao i to da li će takav potez povući sa sobom niz sličnih odluka i u drugim državama.
„Ono što je bilo najlepše kod društvenih medija, jeste što su oni, upravo zbog odsustva regulacije, bili mesto gde možemo da dođemo i kažemo nešto što ne smemo ili ne možemo, jer nismo dobili prostor u zvaničnim medijima. Ovo što se sada dešava je ukidanje te alternative. Pitanje je da li će iko dozvoliti da se napravi nova alternativa, jer zašto bi se onda ukidala ova sadašnja? Veća je šansa da će se neke stvari zauvek promeniti i da više nećemo moći tako jednostavno da pravimo ili šaljemo informacije kao što smo mogli do sada. Svako će imati pravo da zabrani šta god hoće, a da pritom ne mora ni pred kim da se stidi. To je najveća i najstrašnija posledica ovoga što se događalo u prethodnih sedam meseci“, smatra Stanojević.
„Fejsbuk“ na mesečnom nivou koristi oko 2,7 milijardi ljudi, a „Vocap“ oko dve milijarde. „Tviter“ ima manje korisnika, ali njihov broj uopšte nije zanemarljiv — 330 miliona.
Saznajte: Šta je pravi cilj totalitarne čistke na društvenim mrežama?
