Na podužoj listi koju uglavnom čine privatni donatori, našli su se i tehnološki giganti Gugl, Majkrosoft i Kualkom, neki od najvećih provajdera usluga u SAD – Verizon, Komkast i Čarter komunikejšns, gigant vazduhoplovne i odbrambene industrije Boing, nekoliko sindikata uključujući Američku federaciju učitelja i Međunarodno bratstvo električara.
Na spisku su se našle i investiciona kompanija Kapital group i dve zdravstvene kompanije – osiguravajuća kompanija Antem i tehnološka kompanija Masimo korporejšn.
Istovremeno, Bajdenov komitet za inauguraciju odbio je da prihvati donacije od registrovanih lobista i stranih agenata, kao i od kompanija koje se bave „vađenjem, preradom, distribucijom ili prodajom nafte, gasa ili uglja“. Rukovodiocima tih kompanija takođe je zabranjeno da daju priloge odboru. Komitet do sada nije otkrio veličinu donacija korporacija, ali će to učiniti kasnije, u skladu sa američkim zakonima.
Kad je Bajdenova kampanja počela da šalje inauguracione pakete potencijalnim donatorima sredinom decembra 2020. godine, najveći ulog iznosio je 500.000 američkih dolara za privatna lica i milion dolara za kompanije, koji bi im omogućio status entitetskog predsedavajućeg za nastupajuće događaje.
Paketi su navodno pružali ekskluzivan pristup nastupajućim događajima, koji će, međutim, biti ograničeni zbog pandemije virusa korona. Iako su razmere ceremonije inauguracije još uvek nejasne, novoizabrani predsednik Džo Bajden i potpredsednica Kamala Haris će po tradiciji prisustvovati ceremoniji koja se održava na Kapitol hilu.
Očekuje se da će bezbednosne mere biti povećane posle događaja od 6. januara kada su pristalice Donalda Trampa upale u Kapitol dok je Kongres potvrđivao Bajdenovu pobedu na izborima. U incidentu kog su najoštrije osudili demokrate, republikanci, a kasnije i sam Tramp, poginula su četvorica demonstranata i jedan policajac.
Pročitajte još:
