Zahvaljujući najvećoj naučnoistraživačkoj instituciji u oblasti odbrambenih tehnologija u regionu, Vojska Srbije u 2021. godinu ulazi sa novim i modernizovanim sistemima naoružanja i još savremenijom vojnom opremom u oblasti raketne artiljerije, bespilotnih letelica, zaštitne balističke opreme, ali i terenskih i komandno-izviđačkih vozila.
Posle više od decenije stagnacije prijema, poslednjih nekoliko godina ponovo je došlo do prijema mladih inženjera, koji rade na ovim projektima.
Najmlađi inženjeri na važnom zadatku
Dvadesetsedmogodišnji poručnici Tamara Šević i Lazar Stojnić u Institut su stigli direktno sa Vojne akademije, odmah su "bačeni u vatru". Tamara je jedna od četiri žene oficira u Institutu, koja uspešno radi na modernizaciji protivavionskog sistema PASARS.
"Kada dođeš posle Akademije, sa osnovnim inženjerskim znanjem, ovde imaš priliku da ga primeniš i unaprediš, da naučiš nešto novo od starijih kolega. To što smo došli ovde, znači da smo imali sreće, velika je sreća doći u Institut i raditi na istraživačkim i razvojnim projektima. Zbog dugogodišnjeg izostajanja prijema inženjerskog podmladka, institut nije imao planiranu smenu generacija, pa smo mi morali da postanemo i rukovodioci nekih projekata, iako smo jako mladi. Starije kolege nam dosta pomažu, prenose nam svoje iskustvo i znanje", priča nam Tamara.
Ona je upravo položila poslednji ispit na master studijama, na Vojnoj akademiji, a master rad će biti vezan za primenu dronova, Institut je nabavio nekoliko komercijalnih dronova koji će joj biti od pomoći u toku realizacije istraživačkog zadatka.
Tamara kaže da je jako važno i što ima mogućnost da na sajmovima u inostranstvu vidi kako napreduje tehnologija drugih država, bila je u Parizu i Moskvi.
Lazar koji je konstruisao Malog Miloša
Njen kolega Lazar već je bio zvezda nekih međunarodnih sajmova naoružanja, on je jedan od članova radnog tima na atraktivnom zadatku izrade robota Mali Miloš, koji je privukao izuzetnu pažnju gde god je stigao.
"Kao mašinski inženjer vozilačke struke, moje je bilo da radim na toj voznoj platformi malog guseničara, tenkića, da mu napravim voznu osnovu, sve što ide uz gusenice, oklopno telo, unutrašnji prostor, pogon i pokretanje. Bio sam i ispomoć u celom projektu, organizaciji i menadžmentu, a drugi deo, borbenu stanicu, radile su, naravno, kolege koje se bave naoružanjem", kaže ovaj mladi inženjer.
U poslednje četiri godine radio je i na platformi borbenog oklopnog vozila BOV KIV, na modernizaciji tenka M-84 i nedavno predstavljenog borbenog oklopnog vozila MRAP, gde je rukovodilac ovog važnog projekta.
"Uvek se zadovolje zahtevi Vojske, ono što njima treba je za nas prioritet, ali pored toga pratimo i trendove, šta inostrani partneri i drugi proizvode, pa i mi težimo da dobijemo takve sisteme, odnosno performanse. U svakom slučaju pokušavamo da modernizujemo naša sredstva, da zamenimo zastarelu tehniku, recimo, analogne stvari u tenku zamenjujemo digitalnim", kaže Lazar.
Najmađi inženjeri i profesori
I on i Tamara rade i prekovremeno, zadataka je puno, a ljudi malo, ali su srećni što rade posao koji vole i što je taj rad posebno vrednovan i plaćen. Rad za računarom prati i teren, vozila moraju da se ispitaju u terenskim uslovima, da se pređu kilometri kako bismo bili sigurni da sve funkcioniše kako treba.
"Trenutno radim na nultoj seriji usavršenog protivavionskog sistema Bofors, gde sarađujemo sa preduzećima iz grupacje Odbrambene industrije Srbije. Pomažemo im u njihovom osposobljavanju za serijsku proizvodnju. U sklopu tog projkta radimo i na modernizaciji radara Žirafa, pošto su ta dva sistema uvezana radio putem, ja sam upravo zadužena za uvezivanje ta dva sistema", kaže poručnik Tamara Šević.
Oboje, pored toga što rade na razvoju novog naoružanja, svoja znanja stečena na Akademiji i u Institutu prenose novim generacijama, rade i kao asistenti na Vojnoj akademiji, on na predmetu Konstrukcije borbenih vozila, a ona na Protivelektronskoj zaštiti.
Tamara trenira, Lazar svira
U slobodno vreme Tamara se bavi sportom, trenira "But Kamp", reč je o treningu koji razvija sve mišiće, a radi se na otvorenom, bez obzira na vremenske uslove.
Lazar se posvećuje umetnosti, već dugo svira gitaru, ali se i kod kuće bavi naučnim radom.
"Baš dosta vremena provodim svirajući, a volim i da istražujem nova softverska rešenja, to znanje, naravno, primenjujem ovde, na poslu, to mi je ljubav, nije vezano za posao, ali pokušavam da uradim neke nove stvari u tim softverima, pa kad dođem na posao, kažem, daj da primenim to što sam naučio".
Zadovoljni su platom na državnom poslu, ali Tamara je iz Aranđelovca, a Lazar iz Majdanpeka, pa dobar deo novca daju za stan i režije. To je, kažu, jedan od razloga zašto još ne razmišljaju o formiranju porodice.
Čekaju nove mlade kolege
Nedavno je mesto na kome rade posetio ministar odbrane Nebojša Stefanović i obećao da će država raditi na podmlađivanju kadra Vojnotehničkog instituta. Kažu da bi bilo dobro da se nađe mogućnost da se zadrže oni koji su im jako potrebni, programeri, često odlaze, jer od raznih kompanija dobijaju bolje ponude.
Naši sagovornici kažu da njima novac nije najvažniji, kad su upisali Vojnu akademiju, znali su da će raditi za sebe, ali i za Srbiju.
"Ne verujem da bi se tako lako samo zbog novca odrekao ovog ovde, prođe mi ta ideja kroz glavu kada ima mnogo posla, kada po pet dana radim na terenu po 12 sati, pomislim, da li ćemo ikada završiti, šta bi bilo da sam radio negde drugde, ali ono što dobijam u Institutu, na drugom mestu ne postoji", kaže poručnik Lazar Stojnić.
