Stefanović je rekao da odluka o uvođenju vojnog roka neće biti doneta brzopleto. Saslušaće se svi argumenti i obaviće se konsultacije sa svim učesnici procesa, pre svega s Vojskom i Generalštabom.
Sputnjik je pitao mlade — šta misle o uvođenju vojnog roka?
Mladi u Srbiji o vojnom roku
Prema onome što je čuo od starijih generacija, Miloš Živanović (19) smatra da služenje vojnog roka može da bude veoma korisno. Ako bude uvedeno kao obaveza, on će to učiniti, mada smatra da je najbolje vreme za to odmah nakon završetka srednje škole, u trajanju od šest meseci.
„Prvo, deluje mi zanimljivo. Drugo, mislim da je istina sve to što pričaju o čvrstini uma i tela, da se to zaista dobija tamo. Znam da niko u mom okruženju sada nije naklonjen tome, što je zanimljivo zbog toga što je stav prema tome u osnovnoj školi bio veoma pozitivan. To se tokom odrastanja vrlo brzo izgubilo“, predočava Živanović.
Filip Kojanić (21) nije za uvođenje vojnog roka. Stariji ljudi s kojima je on razgovarao pričali su mu da nisu izvukli veliku korist iz toga, osim poznanstava, pa ne vidi svrhu služenja.
„Više ne vidim poentu toga. Većina mojih drugara se slažu da je prošlo vreme kada nam je to bilo potrebno. Ako govorimo o disciplini koju mladi nemaju, mislim da to ne bi mnogo pomoglo. Disciplina koju mladi imaju ili nemaju najviše dolazi od roditelja, odnosno iz kuće. Vojska nije neka ekskurzija na koju ideš da upoznaš društvo i da ti bude super. Svako treba da ima pravo da odluči. Niko nema pravo da te prisiljava da radiš bilo šta“, ističe Filip.
Nikola Marković (19) nije protiv služenja vojnog roka, ali ima stav da bi to trebalo da bude dobrovoljno, jer smatra da ne treba da bude nametnuto onima koji nisu zainteresovani za to.
„Zašto bi neko ko nije zainteresovan išao u vojsku? Ja studiram i planiram da posle toga počnem da se bavim svojom profesijom. Meni bi služenje vojske samo odmoglo u tome. Ne vidim svrhu vojske. Ako bi neko imao planove da ide u inostranstvo posle fakulteta, on bi imao probleme jer nije služio vojni rok. Ukoliko bi se uveo princip da se vojska služi tri meseca posle srednje škole, pa da nakon toga može normalno da se studira, to bi bilo najbolje rešenje. Što se tiče discipline, vojska je dobra“, obrazlaže svoj stav Nikola.
I Vojislavu Lepojeviću (20) bi služenje vojnog roka u ovom trenutku poremetilo obaveze prema fakultetu i poslu, ali on ni inače nije za služenje vojnog roka.
„Ja imam samodisciplinu. Ne verujem da mi je to potrebno. Mislim da je to zastarela stvar. Svakako da nam treba neko da nam brani državu, ali ovako da se služi — ne“, smatra Vojislav.
Aleksandar Vuksanović (20) smatra da je služenje vojnog roka dobra stvar, koja nikome ništa loše nije donela.
„Išli su naši očevi i dedovi, zašto ne bismo i mi? S jedne strane, to je naša tradicija i to nam je u krvi. S druge, mislim da svako treba da nauči da odbrani svoje pravo i interes, jer kada narodu oduzmeš oružje i onesposobiš ga, možeš s njim da radiš šta hoćeš. Takođe, može se diskutovati i o tome da li treba služiti šest meseci ili naći neki moderniji pristup koji će se prilagoditi većini stanovništva“, smatra Aleksandar.
I Filip Bojanić (20) podržava ponovno uvođenje vojnog roka i smatra da bi trebalo da se uvede i retroaktivno služenje.
„Ja sam iskreno za to. Služio bih vojni rok. Narod treba da bude vojno obučen i sposoban da se suoči s problemima. Meni je čak bila želja da u vojsku odem dobrovoljno, ali sam u međuvremenu upisao fakultet, pa sam čak razmišljao da posle studija odem. Mislim da se, što bi rekli stariji, omladina ’raspustila‘ i da bi ih vojska dovela u red“, izričit je Filip.
Jovan Radojević (18) bi služio vojni rok, osim u slučaju da je svrha osposobljavanje za zauzimanje tuđe teritorije.
„Ako se vojni rok uvodi da bi se mladi ’doveli u red‘ uz disciplinu i rekreaciju, slažem se da vojni rok treba da se odsluži, jer će oni moći da brane državu, ako se, ne daj Bože, nešto desi. Ja sam protiv bilo kakve nacionalne ekspanzije“, napominje Jovan.
Istraživanja — Većina za vojni rok
Prema istraživanju „Stavovi građana o bezbednosti“, koje je prošle godine sproveo Beogradski centar za bezbednosnu politiku, oko 73 odsto ispitanika smatra da je potrebno da se vojni rok ponovo uvede zbog discipline mladih i tradicije.
Sličnim istraživanjem rukovodila je i Jasmina Andrić iz Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost 2018. godine. Kako kaže, novo ispitivanje potvrdilo je rezultate koje su oni tada dobili.
„Tada je 74 odsto ispitanika bilo za vraćanje vojnog roka, dakle, razlika je jedan procenat. Ispitanici su bili svi ljudi koje smo zatekli na ulicama, u poštama, bankama, javnim institucijama. Radili smo metodom slučajnog uzorka. Istraživanje je rađeno u 11 opština i gradova, na 1.117 ispitanika“, predočava Jasmina Andrić i dodaje da su ispitanici bili različitih godina i polova.
To istraživanje je tada pokazalo da je većina ljudi starijih od 60, ali i onih mlađih, starosne dobi od 18 do 29 godina, za ponovno uvođenje vojnog roka. Najviše onih koji su za to pronađeno je u Ivanjici, a najmanje u Velikom Gradištu.
„Što se tiče razloga, nismo ih obuhvatali. Nismo pitali zašto misle da bi trebalo. Mogu samo da Vam kažem lično iskustvo iz razgovora s ljudima. Motivi su uglavnom bili da žele ponovo da vide jaku i veliku vojsku. Takođe, dosta se govorilo o moralu i tradiciji. Ljudi koji imaju decu, smatrali su da bi vojska mogla da doprinese disciplini, odgovornosti i sličnim vrednostima“, otkrila nam je Jasmina Andrić.
Ministar odbrane Nebojša Stefanović ukazao je i na to da bi se redovnim služenjem vojnog roka smanjila potreba za angažovanjem profesionalnih vojnika, ali i na to da su resursi, poput kasarni, regrutnih i centara za obuku desetkovani, te da i zbog toga moraju ozbiljno da razmisle o uvođenju vojnog roka.
Saznajte: Ko je i koliko donirao Vojsci Srbije?
