„Guglov“ pametni displej „Nest hab maks“, koji postavljanjem u dom omogućava korisniku da kontroliše kućnu tehniku glasovnim komandama, trebalo bi da bude unapređen tako da bi mogao da se aktivira čim registruje prisustvo korisnika u prostorji, bez trenutno potrebne glasovne naredbe za paljenje – „Hej Gugl“.
Za primećivanje korisnika displej bi mogao da koristi kameru, kao i ultrazvučne senzore „Nest hab maksa“ koji se oslanjaju na zvučnike i mikrofone kako bi utvrdili da li se neko približava.
„Guglova“ nova tehnologija
Direktor za proizvode i razvoj portala B92 Ivan Jelić za Sputnjik, pre svega, predočava da je unapređivanje displeja na taj način i dalje glasina i da iz „Gugla“ nisu potvrdili da na tome rade, ali ističe da, bez obzira na to da li je to tačno ili ne, nije u pitanju ništa novo, jer se radi o samo još jednoj usluzi koju će ti uređaji imati, zbog koje će biti proaktivniji.
„Pre svega, bitno je imati u vidu da gotovo svi ti servisi funkcionišu na jednostavnom principu – što vas bolje znaju, to će vam ponuditi bolju uslugu. To je princip za koji se opredeljuje većina ponuđača tih usluga, koji u velikoj meri ima logike. Međutim, u toj priči valja imati u vidu i to da je jako važno da cela transakcija, sve što se dešava u vezi s uslugom koju koristite bude transparentno“, naglašava Jelić.
On smatra da bi ljudi trebalo da se fokusiraju na vršenje pritiska na velike kompanije kojim bi tražili da čitav proces korišćenja usluga bude transparentan, kako bi ubuduće lakše odlučivali koje će usluge ili čak proizvode koristiti, a koje ne.
„Kada su stvari transparentne i kada znamo kako funkcionišu i šta se tu dešava, imamo izbor, jasnu sliku na osnovu koje možemo da napravimo izbor. Prvo, kada se registrujete na neki servis, dobijete veliki tekst, uslove korišćenja koje bi trebalo da prihvatite. Za početak bi ti uslovi korišćenja morali da budu čitljivi ’običnim ljudima‘. Morali biste da znate šta tu tačno piše, kakve su posledice po vas, šta to znači? Drugi korak ka transparentnosti je da bi sve te kompanije morale da imaju vrlo jasne interfejse, lake za korišćenje, na kojima možete da vidite kojim vašim podacima raspolažu i na koji način ih koriste“, predočava Jelić.
Slabljenje psihomotornih sposobnosti
IT konsultant Vojislav Rodić podseća da se naši lični podaci i potrošačke navike odavno čuvaju u bazama podataka velikih kompanija, kojima ih ustupamo kako bismo uopšte mogli da koristimo njihove usluge i da se ti podaci prodaju oglašivačima i drugima koji od njih imaju koristi.
Međutim, on primećuje još jednu stranu priče – zamena ljudskih aktivnosti tehnološkim sredstvima može da utiče na čovečje psihomotorne sposobnosti.
„Kada je uveden autopilot, to je smanjilo broj avionskih nesreća, ali ono što je vremenom primećeno u avio-nesrećama koje su se dešavale je da ne povećan broj onih koje su se događale zbog greške pilota. Vremenom, oslanjajući se u prevelikoj meri na autopilota, vi gubite osećaj za orijentaciju u prostoru. Slično je i sa ovakvim uređajima u kući. Kako se te aktivnosti premeštaju u druge uređaje, mi gubimo sposobnosti koje smo imali decenijama, o kojima uopšte nismo razmišljali niti su nam bile problem“, napomenuo je Rodić.
Saznajte: Kakvi nam se telefoni spremaju u budućnosti?
