„Ono što čini specifičnost zlakuskog lončarstva jeste njegova direktna povezanost sa okolinom, odnosno sa područjem u kome je nastalo. Ovde je reč o veoma interesantnom spoju tradicionalne veštine, same tehnike izrade grnčarskog proizvoda, i materijala od koga se oni proizvode, a vezani su direktno za nalazišta u okolini sela Zlakusa. Zlakuski proizvodi na dobar način kombinuju lokalne specifičnosti, metarijale (glinu i kalcit) koji se nalaze u neposerdnoj blizini sela i znanja i veštine koje je čovek primenio da svoje okruženje na najbolji način iskoristi. Zlakusko lončarstvo je interesantno i kao ekološki dobar proizvod pa se preporučuje za korišćenje”, ističe Danijela Filipović, koordinator Centra za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju koji je u saradnji sa Muzejom na otvorenom „Staro selo“ Sirogojno i Udruženjem lončara „Zlakusa“, pripremio nominaciju.
Upis na Uneskovu listu podsticaj za sve zanatlije
Međuvladin komitet za očuvanje nematerijlnog kulturnog nasleđa Uneska doneo je 16. decembra odluku o upisu zlakuskog lončarstva na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.
„To je važno dostignuće za promociju i očuvanje srpskog nematerijalnog kulturnog nasleđa, jer upis na Uneskovu listu ne donosi samo međunarodnu prepoznatljivost i vidljivost nego je i prilika da se razmene iskustva u očuvanju različitih formi nematerijalnog nasleđa”, kaže za Sputnjik Danijela Filipović.
Upis zlakuskog lončarstva značajan je, pre svega, za lokalnu zajednicu u Zlakusi.
„Ovo je podsticaj za Udruženje lončara ‘Zlakusa’ da napori koje ulažu u očuvanje sopstvenog nasleđa imaju vidljivost i prepoznatljivost u široj zajednici. To je veliki podsticaj i za druge zanatlije da ulože napor u očuvanje svojih znanja i veština, jer tradicionalni zanati jesu jedan od ugroženijih domena nematerijalnog kulturnog nasleđa”, navodi naša sagovornica.
Sve više žena i mladih među grnčarima
U jednom trenutku, pre 30 godina, bilo je teškoća u očuvanju ovog tradicionalnog zanata.
„Zalaganjem samih zanatlija ono je ojačano. Udruženju lončara iz Zlakuse danas ima više od 30 članova različitih generacija što posebno ohrabruje i čini se da je to veština koja privlači sve više mladih, ali i žena. U prošlosti je to bio gotovo isključivo muški zanat , ali danas je sve više žena uključeno u izradu posuda. Čak i oni meštani Zlakuse koji nisu direktno uključeni u izradu, na druge načine su vezani za zlakusko lončarstvo, bilo kroz organizaciju promocija i prezentacija, bilo kroz pripremu hrane u tradicionalnim posudama”, ističe Filipović.
Upis najpre u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije i sada na međunarodnu listu, prema rečima naše sagovornice, potvrda je da se zlakusko lončarstvo prepoznaje kao zanat koji uspeva da pronađe svoj put i u savremenom trenutku.
U zlakuskim loncima hrana posebnog ukusa
Zlakuske posude su prisutne gotovo na celoj teritoriji Republike Srbije.
„Mogu se koristiti u domaćinstvima, a koriste se i u restoranima za pripremu tradicionalnih jela. Često ih možemo videti i na velikim saborskim okupljanjima i manifestacijama gde se priprema specifična hrana koja je, kažu, posebnog ukusa ako se priprema u zlakuskim loncima. Imamo zlakuske proizvode od jednog litra pa do velikih od stotinu litara u kojima se priprema hrana za velike događaje. Meštani nam kažu i da veliki broj turista posećuje Zlakusu i kupuje njihove prizvode kako bi se uverili u njihov kvalitet”, ističe Filipović.
Moramo sačuvati zanate
Naša sagovornica skreće pažnju da su zanati jedna od osetljivijih kategorija nematerijalnog kulturnog nasleđa.
„U naš nacionalni registar upisani su i opančarstvo, kazandžijski zanat, filigranski zanat, izrada drvenih čutura u selu Pilica i mi se trudimo da kroz razne aktivnosti podržimo očuvanje tih zanata, ali svi zajedno kao šira zajednica treba da uložimo više napora da se ti zanati očuvaju, jer u savremenom trenutku njihova uloga je potisnuta i primat zauzimaju proizvodi koji su jednostavnije izrade i često prijemčiviji kupcima”, kaže Danijela Filipović.
Na Uneskovoj listi nalaze se još tri elementa nematerijalnog kulturnog nasleđa iz Srbije – porodičn slava, nacionalna igra „kolo” i pevanje uz gusle, a Filipović kaže da će za mesec-dva objaviti novi element koji će pripremiti za nominaciju.
„Biće pripremljen novi predlog i za sada mogu reći samo da se razmišlja o predlogu iz domena tradicionalne ishrane”, dodaje ona.
Pročitajte još:
Zlakusko lončarstvo upisano na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska
