Norveški virusolog u intervjuu za švedski portal „Frija tider“ ipak tvrdi da postoji jasan dokaz da ovaj virus ne potiče iz životinjskog sveta, već iz laboratorije, a to je njegova struktura i sposobnosti brzog širenja među ljudima.
„Čvrsto verujem da je slučajno pušten. Kada su američke vlasti sprovele inspekciju u Vuhanu 2018. godine, opisali su tu laboratoriju kao rizičnu“, rekao je Sorensen.
Norveški virusolog je naglasio da postoje dokazani slučajevi kada su virusi procurili iz laboratorija i da stoga nije mnogo kontroverzno tvrditi da i ovaj virus ima takvo poreklo.
„Mnogo je laboratorija koje su greškom pustile viruse. Originalni virus SARS je pušten u Singapuru“, naveo je, podsećajući na incident u novembru 2003. godine.
Norveški virusolog smatra da je i virus korona procurio krajem avgusta ili početkom septembra 2019. godine.
On navodi da se, na osnovu brzine kojom se virus širi, može pretpostaviti da je već bio prilagođen za širenje među ljudima u laboratoriji koja istražuje uticaj virusa na ljudske ćelije.
Sorensen tvrdi da niko do sada nije uspešno dokazao da je taj virus zapravo prirodno evoluirao.
„Ne postoji niko ko dovodi u pitanje da mora postojati dokaz da virus potiče iz prirode. Morate dokazati da potiče iz prirode, inače dolazi iz laboratorije“, rekao je Sorensen, ističući da postoji mnogo istraživanja o virusima napravljenim u laboratoriji.
U saradnji sa britanskim stručnjacima je o virusu korona objavio dve studije. Prva je bila o tome kako se novi virus veže za receptore u ljudskim ćelijama, a druga se bavila dokazima koji sugerišu da virus nije prirodno evoluirao. Drugu studiju nije objavio nijedan naučni časopis.
Sorensen se suočio sa oštrim kritikama naučne zajednice. Između ostalih, Kristijan Andersen, profesor imunologije i mikrobiologije iz Kalifornije, odbacio je njihovo istraživanje kao „nerazumljivu i čak ni izdaleka naučnu, potpunu glupost“.
Međutim, Sorensen i njegovi saradnici i dalje su uvereni da korona virus dolazi iz laboratorije.
Prema navodima norveškog virusologa, postoji snažno protivljenje studijama u kojima su istraživačke laboratorije žrtveni jarci zbog snažnog interesa javnosti da se ne dovodi u pitanje proces istraživanja
„Naučna zajednica ne želi da raspravlja o pitanjima koja mogu ometati buduća istraživanja virusa“, smatra on i dodaje:
„Postoji i aspekt potencijalne upotrebe takvih virusa kao oružja, to ne treba isključiti“, zaključio je Sorensen, dobro poznat norveškoj javnosti. Kada je 2009. godine izbio svinjski grip stekao je pažnju javnosti zbog svog doprinosa u radu na vakcini, a bavio se i istraživanjima HIV-a i ebole.
