Nesrećne devedesete prošlog veka Srbima su donele mnoga zla, a u sve to prste je umešala i Olbrajtova, koja ni posle nekoliko decenija ne prestaje da doliva ulje na vatru. Jedna od najglasnijih zagovornika bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije i dan danas je velika prijateljica Albanaca i promoterka nezavisnosti Kosova po svaku cenu.
Prijateljica Albanaca
„Kosovo i dalje ostaje test za demokratiju, ali uz veliko zalaganje prijatelja u Kongresu i albansko-američke zajednice oni mogu pomoći u izgradnji mira i prosperiteta za sve. Američke patriote su pravi prijatelji Albanaca“, navela je Olbrajtova nedavno na okruglom stolu o budućnosti Kosova.
U Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD je kazala da su u prošlosti Amerika i njeni saveznici učinili pravu stvar i na Kosovu i u BiH, navodeći da je jedan od najvažnijih ciljeva nova američke administracije kompletna kosovska nezavisnost.
A ta prava stvar o kojoj Olbrajtova sada govori je agresija nad srpskim narodom, bombardovanje koje je odnelo mnogo nevinih života i koje je ostavilo dalekosežne posledice.
Pitanje bombardovanja Srbije 1999. godine za nju je bilo pitanje „moralnog izbora“.
„Išla sam u Moskvu i tamo su mi rekli da će staviti veto na svaki naš predlog za Kosovo. Mi zato nismo išli pred UN, nego direktno u NATO i imali smo uspešno okončanje etničkog čišćenja. Ali u UN se na to još gleda kao na nelegalnu akciju“, izjavila je pre nekoliko godina.
Ponosna na akcije na Balkanu
Jednom prilikom je istakla da je ponosna na svoje poteze na Balkanu.
„Bila sam ambasador u UN tokom rata u Bosni kada je svet presporo reagovao i kada je usvajanje Dejtonskog sporazuma zavisilo od Miloševićeve dobre volje. Pomno sam pratila sitaciju na Kosovu gde se odigravalo etničko čišćenje, ubijanje... U stvari ništa ne bih promenila da sam suočena sa Miloševićem danas, i ponosna sam na mnoge svoje poteze...” rekla je Olbrajtova na promociji svoje knjige 2006. godine.
Ona je dodala da joj je „žao Srba“ i da bi „volela da je bombardovanje kraće trajalo”.
„Odvratni Srbi”
Emociju, onu pravu, prema Srbima je pokazala šest godina kasnije kada je na promociji knjige „Praška zima“ u glavnom gradu Češke nakon komešanja grupe prosrpski orijentisanih Čeha, izustila – „odvratni Srbi”.
Sintagmu koju je iskreno ali nespretno izgovorila, a koja je zabeležena kamerom, pokušala je kasnije da „ispegla” na promociji u Hagu nazvavši Srbe - izvanrednim narodom sa značajnom istorijom.
Aktivno je učestvovala i u osnivanju haškog Tribunala za bivšu Jugoslaviju, navodeći da je važno da se kolektivna krivica zameni individualnom krivicom počinilaca jer „žrtve zverstva zaslužuju pravdu”.
„Ne može se celoj naciji pripisati kolektivna krivica, postoje pojedinci koji su odgovorni za etnička čišćenja, genocid, ratne zločine“, govorila je Olbrajtova.
Zašto Olbrajtova sve to radi
Praški portal „Parlamentarni list” objavio je prošle godine da se Olbrajtova vodila isključivo ličnim razlozima u svom zalaganju za bombardovanje SRJ 1999. godine, kao i za stvaranje nezavisnog Kosova.
Objavili su da je zahvaljujući svojim bliskim vezama sa liderima terorističke OVK, pre svega sa Hašimim Tačijem, posle dolaska međunarodne uprave na Kosovo i Metohiju, privatizovala kosovsku telefonsku kompaniju „Ipko”, a koju je njena kompanija kasnije prodala slovenačkom operateru „Telekom Slovenija”.
Madlen Olbrajt je rođena 1937. u Pragu kao Marija Jana Korbelova.
Prvu godinu života je provela u Beogradu, pošto joj je otac bio diplomata u ambasadi Čehoslovačke. U Beograd, gde je i naučila srpski jezik, se vratila i kada joj otac postao ambasador.
Pročitajte još:
