Po čemu Ljuba ostaje jedinstven među slikarima ne samo pariskog kruga – za Sputnjik otkriva Ljubin dugogodišnji prijatelj i veliki poznavalac dela ovog izuzetnog Valjevca, književnik Branko Kukić.
Zašto su svi filmski znalci jedinstveni u stavu da posle Godarovog filma „Do poslednjeg daha“ svetski film nikada više nije bio isti?
Kako je ovaj slavni reditelj debitantskim ostvarenjem, zajedno sa drugim predstavnicima „francuskog novog talasa“ zauvek promenio filozofiju i estetiku filma, oslobađajući ga banalnosti, oveštale forme i rutinerske režije? Zašto tek od Godara, Šabrola, Trifoa... počinje upotreba sintagme „autorski film“ i da li je danas moguća takva borba za umetnički, nezavisni i manje skup film – za „Orbitu kulture“ razgovaramo sa Miroljubom Stojanovićem filmskim kritičarom, urednikom u Izdavačkom sektoru Filmskog centra Srbije.
Šta sadrži nedavno objavljena studija „Slike bez sećanja: trauma, film, transmisija“, jedinstvena u našoj teorijskoj misli o filmu po temi koju obrađuje – temi holokausta, ratnim, odnosno kulturalnim traumama? Zašto trauma koja se opisuje kao prekid sećanja i izuzetno bolno iskustvo ne može spontano biti asimilovana u naše sećanje, ali može u istoriju – neka su od pitanja na koja odgovara autorka ove izuzetne knjige, profesor teorije filma na Fakultetu dramskih umetnosti Nevena Daković.
Kako zvuči surf sa narodnom muzikom i kako izgleda osluškivanje ritma talasa uz hitove Šabana Bajramovića, Marinka Rokvića ili Vesne Zmijanac razgovaramo sa gitaristom benda „Moussaka“, Petrom Živićem.
Radovi kojih umetnika su se našli na izložbi „Soba s pogledom“ kojom Likovna galerija KCB obeležava šest decenija postojanja – otkriva kustoskinja postavke Gordana grabež koja je zajedno sa Svetlanom Petrović priredila ovu izložbu
Šta se dogodilo kada je jednog popodneva sedmogodišnji Luka ušao u sobu i rekao ocu „Ja sam terapeut, koji je tvoj problem?“ i zašto je pisac Srđan V. Tešin prvo pomislio „Pa gde me nađe, sine, odakle da počnem“, a potom sa Lukom u četiri ruke napisao knjigu za decu „Luka kaže“ – pitamo Lukinog tatu, pisca Srđana V. Tešina.
