Ovako direktor izdavačke kuće „Klio” i predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije Zoran Hamović analizira situaciju u kojoj smo se našli, posebno od izbijanja pandemije virusa kovid, kada su se kulturni programi masovno preselili u virtuelni prostor.
Tako je izostao i Međunarodni beogradski sajam knjiga, te su umesto toga za 11. i 12. decembar najavljene tribine, koje će iz upravne zgrade Beogradskog sajma biti prenošene uživo na „Fejsbuku”.
„Za sva nas je otkazivanje Sajma knjiga veliki udarac, ali ne možemo da se ljutimo na situaciju i da to iznenađenje posmatramo sa prevelikim žaljenjem. Kovid je izazvao veoma veliku promenu na globalnom nivou, ali moramo priznati da su mnoge aktivnosti vezane za izadavaštvo i onako već promenjene. Govorim o novoj tehnologiji i mogućnosti da se sadržaj plasira mnogo brže i efikasnije. Knjiga je već doživela izvesnu promenu pozicije i načina na koji komunicira sa čitaocima”, kaže Zoran Hamović za Sputnjik.
Više ne moramo u biblioteku i knjižaru
Hamović je izričit da knjiga neće nestati, ali primećuje da je ona izgubila dominantan položaj koji je do sada imala.
„I ova situacija sa kovidom je donela drugačiju vrstu ustrojstva. Više ne moramo da idemo u biblioteku i knjižaru ili bilo gde da bismo došli do nekog sadržaja. Sadržaj nas uvek prati zahvaljujući elektronici. Mnogo brže i efikasnije dolazimo do potrebnih tekstova, a mi koji proizvodimo knjige usmereni smo na one koji imaju posebne emocije i koji su lojalni čitanju, atmosferi koju knjiga daje. Knjiga svakako neće nestati, ali moramo da budemo okrenuti ka onoj publici koja i dalje ima stenovitu emociju prema takvom načinu čitanja”, smatra Hamović.
Zašto bismo na Sajam, kada je udobnije kod kuće
Sve što smo doživeli od početka pandemije, uključujući i onlajn obrazovanje, može nas naterati, skreće pažnju Hamović, da se zapitamo zašto bismo išli bilo gde kada sve možemo od kuće.
„Od kuće možemo da učimo, da se obaveštavamo pa i da se volimo sa nekim ko je milion kilometara daleko. Sve je moguće u tom virtulenom prostoru. To omogućava izvesnu dozu komoditeta, tehničke efikasnosti, poboljšava našu spremnost da učestvujemo u raznim stvarima, ne otežava pristup stvarima do kojih želimo da dođemo i omogućava brzu i efikasnu komunikaciju”, primećuje on.
Da li ćemo ići pod kupole zbog Sajma knjiga?
„Verovatno hoćemo iz određene emocije, ali ona neće biti dovoljna da održi takvu instituciju u budućnosti. Da li će to biti za dve ili pet godina, u ovom trenutku možemo samo da naslućujemo. Institucije kao mesta održavanja određenih programa više neće biti interesantne. Biće inflacija onlajn festivala, ali će njihova emotivna težina biti sve manja. Festivali daruju atmosferu koju čine ljudi i mi ne proizvodimo knjige da bi one postojale same i zbog biblioteka, nego zbog čitalaca i emocije. Pogledajte šta se događa sa radiom i televizijom, tradicionalnim medijiima! I oni su u transformaciji”, skreće pažnju direktor „Klia”.
Mladi već žive u virtuelnom svetu
Kritičari i tehnopesimisti bi rekli, napominje Hamović, da gubimo ljudskost, da smo prepušteni tehnologiji, ali primećuje da je mlađima od 20 godina, to normalan prostor življenja i razmišljanja.
„Mladima je to normalno okruženje. Oni ne gledaju televiziju, ne čitaju novine, malo čitaju knjige. Mentalno su se preselili u komunikaciju koja njima odgovara. Mi taj prostor osvajamo i imamo određene teškoće da ga razumemo i prihvatimo i da u se u njemu dobro osećamo, dok je mladima on način života, mišljenja i smeju nam se što to ne razumemo. Mi ćemo, s druge strane, i dalje negovati svoje odnose i po cenu velikog rizika u pandemijskim uslovima želećemo da budemo zajedno, da možemo da se dodirnemo. Neki će to čak i prenaglašavati, jer se bore sa izvesnom konkurencijom – virtuelnim svetom. Često ćete čuti: Neće meni kompjuter određivati bilo šta. To je setno i dirljivo zato što je to svet koji nestaje, kao što su nestali poslovi poput daktilografa, stenografa”, kaže Hamović.
Kancelarije ili škole će takođe biti dovedene u pitanje, upozorava on.
„Neko će sutra reći zašto bismo ulagali novac u 150.000 profesora u Srbiji kada RTS može da drži onlajn nastavu. Čak će se ići dotle da će biti zanimljivije da glumci drže predavanja, jer će biti efikasniji u komunikaciji. To je velika promena”, dodaje Hamović.
Dobrovoljni robovi ili izvan društvene komunikacije
„Ako već moramo da se prilagođavamo, moramo da razumemo i učestvujemo u brzim promenama, da nam to ne predstavlja duševni nemir nego da to pretvorimo u izazov, da osvajmo novi prostor i trudimo se da budemo prisutni, da se ne ljutimo na to, jer se onda zapravo ljutimo na svoju nemoć i neznanje. Treba da osvajamo taj novi prostor, kao vrstu civilizacijskog blagostanja koje nas izaziva”, kaže Hamović.
On napominje da se čak govori o tome da veliki deo medicine bude elektronski prisutan, da bi se rasteretile bolnice i klinike.
„Za veliki broj pitanja odgovore ćemo nalaziti u elektronskom prostoru. Na raspolaganju nam je svo znanje sveta, samo je pitanje kako ga upotrebiti. Umesto štampanih priručnika, već imate vizuelne vodiče na internetu koji će vam reći kako da nešto napravite ili uradite. Otkucate kako se prave kolači i dobijete recept sa nekim ko vas vodi u procesu pravljenja. Ta vrsta priručnika je budućnost obrazovanja. Ali - uvek postoji ali - to može donekle i za neke stvari”, naglašava Hamović.
Vlasnik „Klija” podvlači da je potrebno mnogo duhovne svesnosti da taj tehnološki svet ne pokori čoveka, nego da čovek izgrađuje tehnološki svet.
„Za razliku od imperatora iz naše prošlosti koji su morali ognjem i mačem da poražavaju narode i svet, dolazimo do tačke u kojoj neko taj svet pretvara u dobrovoljno ropstvo. Najveći broj stanovnika biće tehnološki porobljen i biće funkcionaliazovan. Imamo vrstu nadzornog kapitalizma u kome ćemo biti preko vituelnog sveta nadzirani i oblikovani, jer će naši postupci biti usmeravani, diktirani i kontrolisani. Bićemo ili dobrovoljni robovi ili izvan društvene komunikacije. To je jedna od pretnji sa kojom se svet suočava. Neko će imati potrebu da se protiv toga bori, a najveći broj ljudi će se adaptirati takvim uslovima života i smatrati da živi u odličnom svetu”, upozorava Hamović.
Svemogući profesor Gugl
Hamović skreće pažnju na opasnosti koje vrebaju od „nevidljivog svemogućeg profesora Gugla”.
„Tu pronalazimo sve informacije i prema njima se upravljamo. To je do određene mere korisno, ali ako ostanemo samo na tome bićemo veliki broj idiota koji se drži samo jedne i to nedovoljno proverene informacije koja nas može ugroziti. Da bismo imali otklon od toga, potrebno je da imamo izvesnu vrstu kriterijuma i načina da sve informacije tumačimo i svrsishodno ih koristimo. Za to nam trebaju kvalitetne knjige kako bismo imali kapaciteta da znamo šta biramo. Treba nam kritička distanca, a za to nam je potrebno čitanje, ili ćemo biti samo zbunjeni gomilom informacija koje su pred nama. U elektronskom svetu učimo sami. Sloboda je u mogućnosti izbora. Mi sada imamo previše izbora i previše slobode, a da bismo tu slobodu zaista i upražnjavali, moramo biti kadri da to činimo”, ističe Hamović.
Uspeh od zla vodi zlu
Primećuje na tržištu knjiga gubitak profesionalnih standarda i inflaciju onih koji delaju bez odgovarajućih znanja.
„Ako se bavite samo ovim poslom i to na kvalitetan način, ne možete da postignete rezultate kao pre nekoliko godina ili pre dve – tri decenije. Ima onih koji će me demantovati i reći da ima uspešnih primera, ali niko ne ulazi u strukturu njihovog uspeha. Svaki posao ima etičku komponentu – od čega zarađujemo. Ako za prostitutku kažete da je starleta pa objavljujete njene knjige, onda proizvodite uspeh od zla. Svako društvo koje raste na zlu, u velikom zlu i završava. Mi proizvodimo drugi uspeh i drugačiju budućnost. To smo radili protekle tri decenije i to ćemo nastaviti”, zaključuje direktor „Klija”.
Pročitajte još:
