U početku je praznik nosio naziv „Dan bugarskog obrazovanja, kulture i slovenske pismenosti“ i široko se obeležava u celoj zemlji 24. maja. Sada će se zvati „Dan svete braće Ćirila i Metodija, bugarskog pisma, obrazovanja, kulture i slovenske pismenosti“, prenosi agencija.
„Delo Ćirila i Metodija nastavljeno je upravo pomoću ćirilice i upravo je pisanje bugarskog pisma, ćirilice, ono što čini našu pismenost i kulturu jedinstvenim. Ne razumem zašto bismo bili dužni da nastavimo da podržavamo tezu Kominterne, moskovsku tezu o tome da je ovo pismenost svih Slovena“, rekao je u oktobru autor predloga zakona Aleksandar Sidi.
Predlog političara ranije je nailazio i na pozitivne i na negativne reakcije. Neki naučnici iz Bugarske akademije nauka rekli su da je predlog pošten, jer je, kako su naveli, ćirilica zaista bugarsko pismo. Neki su, međutim, skrenuli pažnju na činjenicu da takva promena naziva praznika umanjuje međunarodnu ulogu Ćirila i Metodija u širenju hrišćanstva i slovenskog pisma u drugim zemljama.
Predlog za promenu naziva praznika stigao je iz parlamentarne stranke VMRO BND tokom leta. Stranka je navela da je ćirilica deo bugarske istorije i to se mora odraziti na naziv praznika.
Ćirilica je drugo slovensko pismo koje su stvorili učenici Ćirila i Metodija, a prvo je glagoljica, koje su sama braća stvorila u drugoj polovini 9. veka. U Bugarskoj insistiraju na tome da je slovenski dijalekt, koji su braća zabeležila, bio upravo bugarski.
