Mnogi od njih trgovali su i deonicama drugih kompanija na inostranim berzama, te im je zarada, ukoliko su znali kada iz akcija treba da izađu, bila i daleko veća.
Akcijama Tesle trguje oko 5.000 naših građana, a njihov prosečan ulog je po oko 5.000 evra. Tako računica pokazuje da je svako od njih za nepunih godinu dana, samo na deonicama jedne kompanije, mogao da zaradi i više od 15.000 evra. Trenutna cena akcije Tesle na berzi je nešto manje od 600 dolara, a početkom 2020. iznosila je 86 dolara.
Kompanija „Tesla“ je 16. novembra dobila značajno priznanje, kada je Dau Džons saopštio da će je uvrstiti na listing indeksa, S&P 500, koji obuhvata najbolje (velike i srednje) kompanije u SAD. Posle četiri profitabilna kvartala uzastopno, berzanski odbor ovog renomiranog indeksa dao je zeleno svetlo za Teslu koja će 21. decembra zvanično postati sastavni deo indeksa.
Nakon ove objave, akcije Tesle „skočile“ su više od 13 odsto. Naredni dan, tokom redovnog trgovanja, akcija je ostvarila dodatni rast od preko 8 procenata.
Kompanija će biti jedna od 10 najvrednijih u sastavu indeksa S&P 500, sa tržišnom kapitalizacijom koja trenutno iznosi 8,2 milijarde dolara.
Inače, akcijama stranih kompanija trenutno trguje oko 8.000 Srba, što je praktično duplo više nego pre pet godina.
Srbi kupuju i Amazon, Epl, Gugl...
Godinama unazad jedna od najpopularnijih akcija bila je deonica Fejsbuka, a danas su to akcije „Gugla“, „Tesle“, „Epla“ i „Amazona“. Pritom, treba imati u vidu da su mnoge ove akcije imale veoma turbulentna kretanja tokom godine, pa se, u zavisnosti od trenutka ulaganja, moglo tokom godine zaraditi i duplo, ali se dosta moglo i izgubiti.
Na primer, „Gugl“, odnosno njegova matična kompanija „Alfabet“, počeo je godinu na nešto više od 1.300 dolara po akciji, da bi početkom pandemije cena deonice pala na 1.050. Danas vredi više od 1.800 dolara.
S druge strane, „Amazon“ je bio među najvećim dobitnicima tokom korona krize, pošto su mnogi u proteklim mesecima prešli na e-trgovinu i kupovinu „iz fotelje“. Tako je internet gigant u 2020. godinu ušao sa cenom akcije od 1.900 dolara, da bi danas vredela nešto manje od 3.200. Vrhunac je dostigao početkom septembra, kada je jedna deonica vredela više od 3.500 dolara.
Pre oko pet godina, naši građani bili su veoma zainteresovani za kupovinu akcija kompanije „Nintendo“, koja je lansirala tada najpopularniju igricu u svetu „Pokemon gou“. Za samo nekoliko dana, akcije je kupilo više od 100.000 građana iz celog sveta i tada je zarada bila više nego izvanredna.
„Sve više ljudi se uključuje u globalno investiranje. Očekujemo nove investitore koji žele da se uključe u savremene finansijske tokove i svoju štednju ulože u robe i akcije umesto u bankarsku štednju ili nekretnine. Prednost je to što je tehnologija obezbedila vrlo jednostavan proces trgovanja, tako da danas ljudi preko brokerskih platformi investiraju u deliću sekunde“, objašnjava za „Blic Biznis“ broker koji iz Srbije svakodnevno trguje na berzama u Njujorku i Londonu.
Kako navodi, ne postoji najmanji iznos uloga, ali da bi se kupilo više akcija i tako smanjio rizik, ne bi trebalo počinjati sa sumom manjom od nekoliko hiljada evra.
Kako kupiti akcije stranih kompanija?
Akcije stranih kompanija moguće je kupiti preko domaćih posrednika, a takvu uslugu u Srbiji nudi nekoliko brokerskih kuća i banaka. Ukupna provizija zavisi od količine investiranih sredstava i obično je niža od 1 procenta. Neophodno je prikupiti što više informacija o poslovanju kompanije, a informacije o samoj trgovini mogu se dobiti preko velikog broja internet portala specijalizovanih za investiranje, kao i od brokera.
Porez na dobit
Porez na kapitalnu dobit (razlika između prodajne i kupovne cene) iznosi 15 odsto. Tako, na primer, ako se kupe akcije za 5.000 evra, a prodaju se za 6.000 evra, plaća se 15 odsto poreza na 1.000 evra što je 150 evra. To je i jedini trošak, pored brokerske provizije koja iznosi oko 1 odsto.
Pročitajte još:
