Vojni analitičari veruju da će formirana grupa biti dovoljna da ukloni pretnju napada NATO-a na rusku enklavu.
U regionalnim strukturama moći, prema navodima ruskih medija, nove formacije će obuhvatati odvojene motorizovane i tenkovske pukove i odvojenu motorizovanu brigadu, koja je prethodno bila podređena direktno sedištu 11. armijskog korpusa.
„Nova divizija će dobiti kompletan set jedinica za borbenu podršku, uključujući i artiljerijski puk“, obećao je izvor. Prema dokumentu o sistematizaciji radnih mesta koji je usvojen u Oružanim snagama, osoblje motorizovane divizije dostiže cifru od 12 hiljada ljudi.
Jačanje grupacije u Kalinjingradskoj oblasti
Jačanje ruske grupacije u Kalinjingradskoj oblasti u poslednje vreme se odvija brzim tempom. U februaru prošle godine su izneti planovi za ponovno formiranje vazduhoplovne divizije u punom formatu, koja može brojati desetine aviona različitih tipova. Pre mesec dana, prema informacijama lista „Izvestija“, započeto je naoružavanje lokalnih jedinica jednim od najmoćnijih ruskih tenkova — T-72B3M. Već je stiglo 30 primeraka. Obnavljanje koje će biti završeno za godinu dana, uticaće i na tenkovske bataljone motorizovanog puščanog puka i posebne brigade koje su deo 11. armijskog korpusa.
U međuvremenu, zemlje NATO-a pojačavaju svoje prisustvo oko enklave. Naročito ozbiljnu pretnju za Kalinjingrad može predstavljati poljska vojska koja broji oko 100 hiljada ljudi. Varšava ubrzano povećava svoje vojne troškove, približavajući se sumi od 12 milijardi dolara godišnje. Još ozbiljnija pretnja u slučaju sukoba mogla bi da bude nemačka vojska, kojoj je nekada pripadao Kalinjingrad. Bundesver broji preko 180 hiljada ljudi i ima vojni budžet od 55 milijardi dolara.
Krajem novembra u Litvaniji, na 252 kilometara od Kalinjingrada, održane su vojne vežbe NATO-a „Gvozdeni vuk 2 2020“. Pored baltičkih zemalja, u njima je učestvovala i grupacija NATO za pojačano prisustvo u Centralnoj Evropi (Enhanced Forward Presence, EFP). Potpredsednik Ruske akademije raketnih i artiljerijskih nauka Konstantin Sivkov, podsetio je da su četiri baze EFP-a na Baltiku pod pokroviteljstvom takozvane vodeće zemlje Zapada. Dakle, za bazu Rukla je glavna Nemačka, za Adaži — Kanada, a za poljski grad Ožiš glavni su Amerikanci.
„U ovom gradiću, smeštenom 136 kilometara od Kalinjingrada, nalazi se kontigent kombinovanog naoružanog bataljona američke vojske, formacija elitnih škotskih draguna iz Velike Britanije, artiljerijska baterija iz Hrvatske i formacija iz Rumunije. Članice NATO-a se nalaze na bazi mehanizovane brigade poljske vojske, u operativnom potčinjavanju američkom kontigentu u Nemačkoj. Poljska vojska igra sporednu ulogu u ovoj formaciji.
U sovjetsko vreme u blizini Kalinjingrada služio je tenkista Viktor Murahovski, koji je danas član stručnog veća odbora Vojno-industrijske komisije Ruske Federacije, glavni urednik časopisa „Arsenal otadžbine“ i rezervni pukovnik. On podseća da je tada sva vojska bila razmeštena u regionu, pošto je sovjetski Generalštab smatrao da je enklava prioritetna meta NATO-a. Ova moćna grupa je 90-ih godina otišla „pod nož“, žali se stručnjak.
„Ali sada je ono što se već nalazi u Kalinjingradskoj oblasti dovoljno za takozvano odvraćanje“, kaže Murahovski. „To je dovoljno da se razbije iluzija Zapada da je sa trenutnim sastavom snaga moguće sprovesti neku vrstu brze ofanzivne operacije koja bi mogla dovesti do gubitka naše Kalinjingradske oblasti“. Broj NATO trupa koje okružuju to područje nije dovoljan za napad, rekao je on. „Ako govorimo o formiranju ofanzivne grupe, tada će biti apsolutno nemoguće sakriti njeno stvaranje. Snage koje su sada raspoređene, na primer u Litvaniji, predstavljaju samo taktičku grupu bataljona“, rekao je Murahovski za izdanje „Vzgljad“.
Istina, NATO grupacija u susednoj Poljskoj je veća, priznao je ekspert. Štaviše, tamo se na rotacionoj osnovi nalazi američka brigada, a u budućnosti će Pentagon tamo razmestiti sedište svoje divizije. „Uzimajući u obzir ovaj aspekt, naša grupacija je ojačana kako bi se isključila šansa za iznenadni udar prisutnih snaga“, objasnio je stručnjak.
Odvraćanje NATO
Ali ako zamislimo scenario u kojem Zapad razmešta ozbiljnu grupaciju koja bi bar teoretski bila u stanju da zauzme teritoriju Kalinjingradske oblasti, ako napad zaista počne, onda će u ovom slučaju napad odbijati ne samo trupe smeštene u enklavi, već i „sva sila oružanih snaga“ Rusije, podseća Murahovski. Da bi se pomoglo okruženim trupama u Kalinjingradu, uopšte nije potrebno probijati se do njih iz Belorusije kroz poznati Suvalkski koridor. Pukovnik je objasnio: „Zadatak snaga regiona biće samo da zadrže svoje položaje dok se ne uključi ostatak snaga Ruske Federacije“.
Zemlje NATO-a tvrde da je nuklearno oružje razmešteno u Kalinjingradskoj oblasti. Ovu verziju je 2018. godine objavila agencija Rojters. Kao jedan od prvih koraka u suprotstavljanju „ruskoj pretnji“, vojni analitičari takođe predlažu prebacivanje nuklearnog oružja bliže Kalinjingradu. Američki časopis „Nešenal interest“ konkretno o tome je pisao krajem novembra, da „američke nuklearne snage treba da budu razmeštene u Poljskoj kao adut koji će primorati Ruse da povuku nuklearno oružje iz Kalinjingrada“.
„Sledeća administracija mora da nastavi da jača strategiju predsednika Trampa za povećanje vojne podrške našim saveznicima u NATO-u na istočnom krilu alijanse“, navodi izdanje. Zapad strahuje da su rakete „Iskander“ sa nuklearnim bojevim glavama prebačene u enklavu, a u slučaju mogućeg globalnog rata koristiće se za nuklearni udar.
„Iako je francuski predsednik Emanuel Makron konstatovao moždanu smrt NATO-a, postoji nada da NATO zapravo još uvek ima mozga da ne krene u rat protiv Rusije“, kaže glavni urednik vojno-istorijskog časopisa BALTFORT Jurij Melkonov, koji živi u Letoniji. „Međutim, lideri NATO-a će nastaviti da plaše čitavu Evropu, pokazujući Moskvi svoje vojne mišiće. Sa njihove strane, od 2014. godine traje demonstracija, tačnije, imitacija agresivnih namera protiv Rusije, što se pravda time da Rusija navodno namerava da pripoji baltičke države, kao što se to dogodilo sa Krimom“.
„Dakle, razmeštanje novo motorizovane divizije u bazi Baltičke flote u Kalinjingradu je očekivani odgovor Rusije na akcije NATO-a na Baltiku“, rekao je Melkonov.
Direktni napad na baltičku enklavu je poput napada na ostatak Rusije, rekao je profesor Odseka za međunarodne odnose na Državnom univerzitetu Sankt Peterburga Nikolaj Meževič.
„U oblasti je razmešteno snažno rusko raketno oružje, koje je sposobno da, u teoriji, bez traga sbriše susedne teritorije u more — čak i bez upotrebe nuklearnog oružja. U slučaju globalnog vojnog sukoba nemoguće je predvideti budućnost. Međutim, snage NATO-a koje su stacionirane u blizini Kalinjingrada mogu teoretski da sprovode ciljane provokacije protiv enklave“, smatra Meževič. Na primer, da nateraju rusku vojsku da bar jednom otvori vatru preko granice. Ovo se može proglasiti kao casus belli — kao dokaz ruske agresije u baltičkom regionu.
Da bi pripremili takve provokacije, politikolog ne isključuje da vlasti zemalja NATO-a mogu pokušati da formiraju petu kolonu unutar same Kalinjingradske oblasti. Meževič je podsetio da je donedavno u regionu delovala neonacistička grupa „Baltička avangarda ruskog otpora“ (BARS), koja je pozivala na to da se gradu vrati ime Kenigsberg, kako bi se region odvojio od Rusije i pridružio Evropskoj uniji.
„Aktiv BARS je sada iza rešetaka. Ali slične grupe i pojedinci i dalje postoje u Kalinjingradu, ima ih mnogo“, upozorava Meževič.