Vojna neutralnost je konstanta u svim odlukama koje se donose, ne samo u Srbiji već i u Republici Srpskoj. To je sa jedne strane strateško opredeljenje, a sa druge nešto što se često osporava u određenim krugovima koji bi želeli da se Srbija i Republika Srpska kreću u drugom pravcu, konkretno, da uđu u NATO, rekao je naš sagovornik u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“.
Iako mnogi smatraju da ovo danas nije tema, kaže on, treba da se prisetimo da je pre dve sedmice u Beogradu organizovana NATO nedelja na kojoj su učestvovali funkcioneri iz Alijanse, a već naredne nedelje se u okviru jednog instituta planira skup koji će se, takođe, baviti temom članstva Srbije u NATO.
„Sve to podseća na situaciju od pre deset godina kada su 200 javnih ličnosti, intelektualaca, potpisali peticiju za referendum o (ne)ulasku u NATO. Srećan sam što sam bio jedan od potpisnika i koordinatora te peticije koju su potpisali i mitropolit Amfilohije, Mihajlo Đurić, Emir Kusturica, Milorad Ekmečić, Dobrica Ćosić, Matija Bećković, Vojislav Koštunica, Momo Kapor… Mnogi su tada izašli sa kritikom zašto se uopšte priča na tu temu, da bismo zahvaljujući Vikiliksu saznali da je baš u to vreme američka ambasadorka Meri Vorlik objavila depešu čiji je naziv bio ‘Čekati 10 godina i onda gurati’, što znači, čekati deceniju nakon bombardovanja i onda gurati Srbiju ka NATO”, rekao je naš sagovornik.
Dva preostala srpska nacionalna pitanja direktno povezana sa članstvom u NATO
Danas, kaže Mitić, ne možemo da kažemo da postoji direktan pritisak ali ne možemo da isključimo ni latentan. Činjenica je, međutim, da se rešavanje dva preostala ključna srpska nacionalna pitanja u regionu direktno povezuju sa članstvom u NATO, naglašava on.
„To znači da se pitanje rešavanja statusa Kosova i potencijalno redefinisanje odnosa u Bosni i Hercegovini, prvenstveno u strateškom smislu, vidi kao odvraćanje uticaja Rusije i Kine. Sigurno je da bi eventualno članstvo Srbije u Alijansi direktno uticalo na članstvo Bosne i Hercegovine tako da je pitanje vojne neutralnosti Srbije i Republike Srpske organski povezano. Upravo zbog toga je značajno to što je u Banjaluci doneta skupštinska Deklaracija o vojnoj neutralnosti, jer tamo, za razliku od Srbije, postoji direktan pritisak za dublje integracije“, izjavio je predsednik Centra za strateške alternative.
Neophodan Zakon da bi se vojna neutralnost zacementirala
Činjenica je, prema rečima Mitića, da je danas podrška građana pristupanju NATO sa 27 pala na samo tri odsto. Ako pogledamo te rezultate onda se, kaže naš sagovornik, postavlja pitanje da li je moguće da neko i dalje osporava činjenicu da se 80 odsto građana Srbije zalaže za vojnu neutralnost. On podseća da je prošle godine Skupština usvojila Strategije nacionalne bezbednosti i odbrane u kojima se eksplicitno govori o vojnoj neutralnosti kao strateškom opredeljenju.
„Neophodno je ići korak dalje. Zakon o vojnoj neutralnosti zacementirao bi tu našu političku volju”, naglasio je Mitić.
Članstvo u NATO ne izgleda kao završena priča
Uprkos niskoj podršci naših građana za ulazak u NATO, Zakon bi, prema njegovom mišljenju, trebalo doneti, jer ma koliko mi slušali da zvaničnici Alijanse poštuju našu vojnu neutralnost, jer oni i dalje finansiraju konferencije kojima pokazuju da su njihova vrata za Srbiju otvorena.
„To mi ne izgleda kao u potpunosti završena priča. Malo dublje analize koje radi, na primer, NATO centar za strateške komunikacije u Rigi, ponavljaju da upravo Rusija svojim takozvanim malignim uticajem sprečava Srbiju da se dalje približava evroatlantskim strukturama i Alijansi. Dakle, njima je cilj približavanje Srbije koji možda nije javno proklamovan ali je sasvim sigurno u dugoročnim planovima. Zbog svega toga bilo bi dobro da se usvoji Zakon o vojnoj neutralnosti”, smatra naš sagovornik.
Kakav je NATO plan za Zapadni Balkan do 2030 bila je tema emisije „Novi Sputnjik poredak“.
