Posada strateških nosača raketa Tu-160 i Tu-95MS izvodila je manevre na malim visinama, letela je u formaciji na minimalnom rastojanju, a takođe je izvela dopunu goriva u vazduhu.
U vojnim vežbama je učestvovalo samo vojno rukovodstvo, koje razrađuje metodologiju izvođenja najtežih elemenata letačke obuke radi kasnije obuke mladih pilota.
U manevrima je učestvovalo ukupno deset aviona, kao i više od 20 jedinica specijalne tehnike.
Bombarder Tu-160 može biti naoružan sa najviše 12 raketa sa nuklearnim punjenjem, čiji je domet do 3.500 kilometara, što znači da letelica ne mora da uđe u zonu protivraketne odbrane da bi izvela napad.
U slučaju potrebe, avion je u stanju da se probije kroz PRO – promenljiva geometrija krila omogućava mu da preleti udaljenost od 13.950 kilometara i da razvije brzinu do 2.200 kilometara na sat. Zbog toga je Tu-160 izuzetno teška meta.
Tu-95 je napravljen u jeku hladnog rata kao odgovor na pojavu američkog bombardera „Konver B-36“. Serijska proizvodnja letelice započeta je 1955. godine.
Pročitajte još:
