Ministar finansija Siniša Mali je nedavno precizirao da se to odnosi na nabavku medicinske opreme, izgradnju laboratorija za testiranje, unapređenje takozvane zelene ekonomije i rad na izgradnji vodovodne i kanalizacione mreže u 60 lokalnih samouprava.
Sporazum između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj vredan je 92 milione evra i njime se obezbeđuju sredstva za nabavku dodatne medicinske opremu, radiće se na obuci medicinskih radnika, za izgradnju regionalnih kovid laboratorija u KCV u Novom Sadu i u Kragujevcu.
Kada je reč o zakonu o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Srbije, taj zajam se, rekao je Mali, koristi za finansiranje javnog sektora, tačnije kako bi se pokrili uvećani troškovi za nabavku lekova i medicinske opreme.
Vrednost sporazuma je oko 200 miliona evra i može se koristiti do kraja ove godine i sledeće godine.
Sporazum o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Srbije u vrednosti od 44,5 miliona evra obuhvata unapređenje efikasnosti u 28 zgrada, rekao je Mali i dodao da je sa istom bankom napravljen sporazum kojim će se obezbediti sredstva da se u 60 opština unapredi kanalizaciona i vodovodna mreža, prenosi Tanjug.
Prema njegovim rečima, to se uklapa i u program Srbija 2020-2025. godine i da se već naredne godine kreće u izgradnju nedostajuće kanalizacione i vodovodne mreže i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u preko 70 lokalnih samouprava, a vrednost sporazuma je 300 miliona evra.
„Već u budžetu za 2021. godinu imamo obezbeđenih preko tri milijarde evra da u narednih pet godina za 70 lokalnih samouprava završimo nedostajuću vodovodnu i kanalizacionu mrežu“, poručio je Mali.
Poslanici su ratifikovali i sporazum o zajmu između Nemačke razvojne banke i Srbije za projekat rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u vrednosti od 30 miliona evra, kao i sporazum sa istom bankom vrednosti 20 miliona evra za sanaciju između 50 i 60 objekata javne namene širom zemlje.
Mali je naveo da se Zakonom o regulisanju javnog duga po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ povećava efikasnost i smanjuje broj članova komisije sa 11 na 5.
