„Predlažem vođenje uravnotežene spoljne politike u korist građana, koja će izvesti zemlju iz izolacije. Za dve nedelje sam izvela spoljnu politiku iz kome, kako bi Moldavija adekvatno bila predstavljena na međunarodnom nivou i počela sam da obnavljam odnose sa Rumunijom i Ukrajinom“, izjavila je Sandu.
Prvi telefonski razgovore koje je obavila Sandu, nakon što je izabrana za šeficu države, bili su sa predsednicima Rumunije i Ukrajine, Klausom Johanisom i Vladimirom Zelenskim.
Govoreći o Rusiji, Sandu je u intervjuu za ukrajinski list „Evropska pravda“ rekla da bi za rešenje sukoba u Pridnjestrovlju bilo potrebno da se odatle povuku ruski mirovnjaci. Aktuelni predsednik države Igor Dodon je tu izjavu nazvao ozbiljnom greškom.
Istovremeno, novoizabrana predsednica je istakla da će glavni prioriteti u njenom radu biti borba protiv korupcije i reforma sudskog sistema.
„Borba protiv korupcije i reforma sudskog sistema biće prioritet broj jedan u mom radu. Više puta sam govorila da korupcija predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti“, rekla je Sandu.
Vakcina protiv korone – od SAD i Rumunije
Sandu se na brifingu osvrnula i na pitanje vakcine protiv virusa korona, rekavši da će u okviru projekata o saradnji sa SAD i Rumunijom pokrenuti pitanje dobijanja vakcina što je pre moguće.
Ranije su moldavske vlasti saopštile o 99.633 registrovana slučaja obolelih od virusa korona i da je preminulo 2.188 ljudi.
Situacija u Pridnjestrovlju
Pridnjestrovlje, u kojem 60 odsto žitelja čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je izlazak iz sastava Moldavije još pre raspada Sovjetskog Saveza, strahujući da će se na talasu nacionalizma Moldavija ujediniti s Rumunijom.
Posle neuspešnog pokušaja moldavskih vlasti da nasilno reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je faktički postalo teritorija koja nije pod kontrolom Kišinjeva.
Ove godine se navršava 28 godina od početka mirovne operacije u Pridnjestrovlju. Mir u zoni sukoba održavaju 402 ruska vojnika, 492 pridnjestrovska, 355 moldavskih i deset vojnih posmatrača iz Ukrajine.
Mirovnjaci obavljaju službu na 15 kontrolnih punktova, koji se nalaze na ključnim deonicama zone bezbednosti.
Pročitajte još:
