Vojni ekspert Vasilij Dandikin se osvrnuo na napore koje Rusija ulaže kada je reč o Tihookeanskoj floti.
„Rusija posvećuje veliku pažnju jačanju Tihookeanske flote poslednjih godina, što verovatno izaziva „vojno-morski nemir“ kod američke komande u Tihookeanskom regionu. Zato su odlučili da dođu i provere o čemu se radi. To se, nažalost, događalo i ranije, imamo primere takvog drskog ponašanja u Crnom moru još za vreme Sovjetskog Saveza“.
On je istakao da sada Rusija mora da deluje krajnje odlučno, „jer izgleda da Amerikanci drugačije ne razumeju“. Dodao je da su upravo tako uradili u ovom slučaju - ruski brod se približio, objasnio situaciju, i Amerikanci su se povukli.
Dandikin smatra da takvi slučajevi nisu isključeni u budućnosti.
„Moje mišljenje je da će se u izvesnoj meri, verovatno, provokacije nastaviti, ali ipak se nadam da neće doći do upotrebe sile. Tihookeanski region postaje napet, poput Baltika, Crnog mora, gde se očigledno pojačala aktivnost NATO-a, Velike Britanije i Amerike. Ali naša flota ima snage da se izbori sa svim tim“, uveren je Vasilij Dandikin.
S druge strane vojni ekspert Aleksej Leonkov objašnjava zašto SAD ne priznaju da je zaliv Petra Velikog deo ruske teritorije. On podseća da Sjedinjene Države uopšte ne priznaju granice i zone predviđene Konvencijom o pomorskom pravu, jer nisu potpisale niti ratifikovale ovu konvenciju koju je usvojilo 168 zemalja, među kojima je i Velika Britanija.
„U ovoj konvenciji su jasno navedene morske granice: to je 12 milja od obale, ali postoji i tačka koja govori o takozvanim istorijskim zalivima koji po svojoj širini prelaze 24 nautičke milje. Dakle, zaliv Petra Velikog pripada upravo takvim zalivima i tamo se granice određuju od krajnjih tačaka samog zaliva“.
On skreće pažnju da je 1987. godine Rusija malo promenila ove granice i u skladu s tim podnela zahtev Ujedinjenim nacijama. UN su ovaj zahtev prihvatile i priznale, ali SAD nisu. „Stoga oni veruju da imaju pravo da plove gde god žele, smatrajući naš zaliv slobodnom navigacionom zonom“.
Leonkov pojašnjava da su Amerikancima potrebne ovakve provokacije da bi ostvarili dva cilja.
„Prvi je da demonstriraju svojim saveznicima šta je to taktika obuzdavanja Rusije silom. O tome govore sami Amerikanci i generalni sekretar NATO-a Stoltenberg. Za drugi cilj možemo reći, da se iza ove provokacije krije želja da se opipa koliko dobro funkcioniše naša odbrana“.
„Džon Mekejn“ je razarač klase „Arli Berk“, sposoban da nosi krstareće rakete „Tomahavk“ i protivraketno oružje. Ekspert dodaje da je ova provokacija iste vrste kao i ona sa letom bombardera B-52.
„Informacije o radu naše odbrane koje su dobijene putem provokacija predstavljaju osnovu strategija i taktika koje Pentagon razvija. Zatim ih SAD i njihovi NATO partneri uvežbavaju na svojim vežbama“, zaključio je Leonkov.
Ranije je saopšteno da je američki razarač „Džon Mekejn“ ušao u teritorijalne vode Rusije, prešavši dva kilometra preko granične linije. Ruski brod „Admiral Vinogradov“, koji je direktno pratio američki razarač, upozorio je strani brod na nedopustivost takvih dejstava i mogućnost „primene manevra za izbacivanje uljeza iz teritorijalnih voda. Nakon upozorenja američki razarač je odmah otišao u neutralne vode.
Pročitajte još:
